RTV Teorija i praksa

Jugoslaviji priznajem njegove domete i njegove uspehe u vanrednim situacijama, njegovu kohezionu sposobnost, njegovu mobilizatorsku moč i ostale kvalitete koje je pokazao. Pre svega ovde danas nije bilo reči o ostalim funkcijama radija, osim informativne. Moram da kažem da je radio prevashodno sredstvo zabave. To dokazuju sve analize i našeg Centra (CIPA RTV Beograd) i onih koji se time bave. Ljudi najpre prilaze radiju kao sredstvu zabave a rado slušaju i informativni program. Naravno, postoje Ijudi koji radiju prilaze isključivo kao sredstvu informisanja da čuju vesti i Novosti dana. S. STUPAR: Neke informativne emisije postaju ponekad čak i zabavne. M. TOŠIC: Ne znam zašto Ijudi zabavno proglašavaju za jeres. Pre svega svi voditelji na svetu, bar.oni koje sam ja video i čuo, trude se da budu dobro raspoloženi, da stvaraju dobro raspoloženje kraj prijemnika. Mi to dobro raspoloženje smatramo „estradnom” komponentom ... Uz sve uspehe jugoslovenskog radija postoji jedna prilično velika doza samozadovoljstva poslenika jugoslovenskog radija, samozadovoljstva poslom, mala mera kritičnosti prema sopstvenom kvalitetu. Uzmite problem obrazovanja novinara. Veliki broj Ijudi, čak i u nekim našim eminentnim novinarskim sredinama u velikim radio-stanicama, izjašnjava se protiv školovanja novinara. Smatraju da profesionalna obuka na fakultetima nije potrebna, Zašto bi neko za 4 godine dobio specijalizovanu obuku, naučio zanat, pa onda došao u redakciju kada sve to može da postigne i kroz praksu. Istina je da u redakcijama nemamo nikakve izdvojene Ijude, nemamo učitelje novinarstva. Čista fikcija. Naši mladi novinari koji to uče na fakultetu dođu u redakciju pa ne mogu da prepoznaju sve forme i kažu: šta je sad ovo? To je, odgovaraju im, novinarski prilog (naziv za sve i svašta u našem novinarstvu, generalni naziv za hibrid koji zapravo ne postoji u dobrom novinarstvu). U jugoslovenskoj radijskoj praksi imamo jednu dehumanizovanu orijentaciju. Ovde smo dosta govorili o

49