RTV Teorija i praksa

Programa 202 {Ozon, Ti i ja na 202) ili Studija B (Beogradska razglednica). Prisnost ovakvih programa pred pošiljaoce рошка postavlja izvesne zahteve: aktuelnost i angažovanost, misaono bogatstvo i pravilan izbor tema; logički suvisle rečenice, izbegavanje nedovršenih i bez smisla komponovanih složenih rečenica, semantički što jednoznačniju upotrebu reči: jasnoču izgovora, prijatan glas i ritmičan govor; dobro korišćenje vremena, odgovarajuče odstojanje i usmerenost prema mikrofonu, odnos prema kameri, izbegavanje nekorisnih propratnih šumova... Jedan od največih problema u jezičkoj praksi je nagomilavanje i ponavljanje ispraznih i pomodnih reči kao i koriščenje stranih izraza i šablona u slučajevima kada u našem jeziku postoje odgovarajuče reči i izrazi sa potpuno istim značenjem. Ovakav jezik koji se, inače, naziva „kancelarijski”, „administrativni” ili „birokratski” odlikuje največi broj informativnih emisija i radija i televizije (najzastupljeniji je u Beogradskoj hronici Televizije Beograd). Obiluje oveštalim frazama i specifičnim izrazima koji u običnom životu ne znače ništa, prepuni su nepotrebne metaforike, dvosmislenosti, preterane glagoljivosti, nesrazmere između emocija i argumenata. Pošiljalac рошка u programima uživo ima na raspolaganju celokupno jezičko bogatstvo koje treba da upotrebi u zavisnosti od sadržaja i namene рошке koju saopštava i sa kojom želi da navede na komunikaciju, „U ravni svakodnevnog života, u stvarnosti modernog društva, našli su se u domenu jezika suprotstavljeni staro i novo, posebno ruralno i urbano. Dijalekatski i književni standardi, birokratski govor i govor marginalnih ■ društvenih grupa, jezik nauke i jezik svakodnevlja, ne ostaju, međutim, u pukoj suprotstavljenosti i razilaženju več u jednoj dinamičkoj interakciji koja ne ostavlja nijedno jezičko područje i nijedno jezičko tkivo netaknuto.”' Upravo zato se o uslovljenosti jezika ne može govoriti nezavisno od ukupnog društvenog života, te jezik koji se upotrebljava u „živim" programima nosi obeležje sveukupnih društvenih kretanja, Činjenica da pošiljaoci рошка nemaju sopstven izbor ukazuje na nemoč slobodnog i individuainog stvaralačkog

Dr Ratko Božović, Nedoumice . str. 30-31

24