RTV Teorija i praksa

obrnuto, kako program može da utiče na razmišljanje tipičnog gledaoca, kao i ispitanikovo osečanje šireg značenja, ukoliko ga ima, programskih tema ili njihove relevantnosti sa njegovom ili njenom ličnom situacijom. Pošto je intervjuisanje završeno, posebna grupa od šest pažljivo obučenih kodera pregledala je trake intervjua brojeći svaki analitički ili interpretativni komentar koji su ispitanici dali. Komentari su mogli biti dati kao odgovor na opšte pitanje o tome šta im se dopalo a šta nije u progrmu, ili kao odgovor na specifičnija pitanja o scenariju iii glumi. Mnogi ispitanici su biii skloni da se ponavljaju tokom intervjua; u tom slučaju svaki jedinstveni analitički ili interpretativni komentar je kodiran samo jednom. Neodređene ocenjivačke izjave kao što su „Dopalo mi se” ili „Biio je jeftino”, koje nisu povezivale program ili neki specifični element u njemu za jasnije definisanu ocenjivačku dimenziju, nisu kodovane. U svakom slučaju intervjueri su testiraii ispitanike da objasne zašto im se dopada ili šta žele da kažu sa „jeftino”. Tako su izjave kao: „zaplet je uspešan”, „dobro su uradili što su razvili karakter te žene” ili „dijalog u romantičnoj sceni na kraju je dosta nategnut”, bile kodovane kao analitička primedba. Komentari kao ~taj program je namenjen mlađim gledaocima”, „mreža samo vodi računa o svom položaju”, ~to je neprirodni opis pravde, policijske službe ne rade tako”, ili ~to vas nagoni da mislite o stepenu nasiija u našem đraštvu”, kodovani su kao interpretativni komentari. Odiuke o kodovanju o prisustvu analitičkih ili interpretativnih komentara pokazale su se kao ispravne. Svako od kođera je dobio zadatak da nezavisno koduje identični podskup intervjua. Pouzdanost među koderima je bila izračunata kao 0.79. Osnovna strategija, tada, bila je prosto dati ispitanicima mogućnost da šire opišu kako su reagovali na, u ovoj priiici, slučajno odabrani televizijski program. Izračunali smo indekse onih programa koji su naišli na veće dopadanje, ali umesto da napravimo procenu za sebe koncentrisali smo se na to koji su elementi iz različitih programa najizrazitiji za ispitanike različitih obrazovnih nivoa. Manje izražajni ispitanici, naravno, postigli bi slabije rezultate u tim merenjima. Možda su pojedinci

34