RTV Teorija i praksa

tradicionalnim estetskim vrednostiraa ili više tehničkim pitanjima raznih oblika književne analize, ovi gledaoci mogu da ne budu naklonjeni niti sposobni da tretiraju televiziju kao bilo šta više od zabave, zgodnog bežanja od opterećenja dana. Hipoteza o kulturnoj polarizaciji predviđa potpuno suprotni obrazac - negativnu korelaciju između analitičkih/interpretativnih indeksa i nivoa obrazovanja. Ideja u ovom slučaju jeste da je televizija prevashodno kulturno preduzeče masa. Televizija deluje na one manje obrazovane, kao što drame, knjige i ozbiljna umetnost deluju na više obrazovane. Možda manje obrazovani gledalac gleda pažljivije tražeći šira značenja i lekcije za svoj lični život, dok bolje obrazovani gledaoci, definišući televiziju kao striktnu zabavu, zanemaruju interpretativna pitanja i tretiraju je kao čisto bežanje. Najzad, hipoteza o homogenizaciji ukazuje na još jednu mogučnost. Možda televizija funkcioniše kao zajednički kulturni oblik, i razne obrazovne grupe procenjuju je na sličan način. Predviđanje bi ovde bilo da nema značajnih razlika u analitičkim i interpretativnim rezultatima po obrazovnim nivoima. I radnik na montažnoj traci i savetnik za investicije, kaže se, dolaze uveče kuči umorni od dnevnog rada i traže odmor i laku zabavu. Ni jedan ni drugi ne pristupa televiziji s namerom da bude obavešten ili da mu se prošire kultumi horizonti, ali obojica neizbežno sami sebe hvataju kako donekle ocenjuju i misle o programima koje gledaju, poredeći ideje koje tu nalaze sa svojim životom i drugim iskustvima. Ako podaci podupiru hipotezu o kulturnom iskustvu, naša pažnja skreče od karaktera televizije, kao takve, ka onome šta u obrazovnom procesu čini da članovi auditorija budu pažljivi i da razmišljaju. Nasuprot, potpora hipotezi o kulturnoj polarizaciji, skrenula bi pažnju na vrstu televizijskog programa. Ako se jedan sloj društva oslanja na televiziju a drugi na štampu radi obaveštenosti, jačanje vrednosti i smisla njihovog mesta u svetu, onda jedinstvene karakteristike i naglasci televizijskih vesti i drame bi mogli, eventualno, da dovedu do klasno-zavisne polarizacije svetskih gledišta. s

5 Grananja ovog scenarija polarizacije su recenzirali Tichenor i njegove kolege. 1970.

38