RTV Teorija i praksa

kujige, pisane ambiciozno, ali populamo i zanimljivo, prepoznatljive su već po izgledu i sve št manje-višepodjednake veličine - oko deset štamparskih tabaka na osmini, što će reći oko dve stotine ili nešto više autorskih stranica - ali uvek sa originainom obradom problema, sa atraktivnim pa i provokativnim naslovima i veoma zanimljivim napisima koji privlače i stručnjake i umetnike-stvaraoce, kao i najširi krug zainteresovanih. Evo samo nekoliko primera i naslova iz ove edicije; • Reditelj па televiziji, članci i intervjui petnaestak istaknutih sovjetskih stvaralaca, sastavljač L. I. Poliskaia 1978; в Veliki problemi malog екгапа, zbornik, sastavljač A. S. Plahov, uvodna studija Sergej Muratov, 1981; в A. Sokoljskaja; Poetika TV: putevi i istraživanja, 1981; в V. S. Turbin, Reditelj radio-tele-teatra, 1983. Autor je poznati reditlj i pisac, stvaralac nekoliko zapaženih serija; ® 1 knjiga o kojoj će ovoga puta biti više reči i iz koje je jedan od najzanimljivijih odlomaka prevela Milica Glumac-Radnović: Sergej Muratov: Dijalog, televizijski kontakt (ili razgovor) u kadru i izvan kadra. U knjizi dijalog. koja nam se učinila jednom od najinteresantnijih, Sergej Muratov, za koga ističu da je poznati autor i komparativista koji se bavi interdisciplinarnim proučavanjem medija, u četiri veća poglavlja i petnaest podnaslova ili glava detaljno analizira osobenosti tzv. razgovornih (dokumentarnih) televizijskih emisija i razmatra psihološke, estetske i etičke probleme koji nastaju iz samih odnosa pri kontaktima televizijskog reportera ili intervjuiste i njegovih sagovornika - koje autor, pozajmivši izraz iz pozorišne terminologije, naziva herojima - akcentujući ne retko socijalne i druge znane mogućnosti televizijske dokumentaristike. Ova knjiga nam se čini više nego zanimljivom pre svega zbog autorovog izuzetnog poznavanja ne samo problematike o kojoj je reč, već i uporednog poznavanja srodnih disciplina, pa je knjiga Muratova uz to i primer kako se piše stručno, razložno i zanimljivo u isto vreme. Pored pomenutih disciplina, kao što su psihologija, estetika, etika, sociologija, komunikacije, autor se bavi lingvistikom, mizanscenom, posebno proksemikom (o uzajamnom međudejstvu Ijudi u prostoru - koji je prvi proučavao američki etnopsiholog Edvard Hol), pokretom i gestikulacijom navodeći da je znameniti psihijatar Džon Ruš uočio oko 700 hiljada različitih gestova i signala (dok, primera radi, najbogatiji engleski rečnici ne sadrže više od 600 hiljada reči), a to je neiscrpan arsenal karakterizacije predodređen za likovne medije - kakvi su рге svega film i televizija - za „otkrivanje” i čitanje tajnih telesnih signala u krupnim planovima, pri tzv. mikroglumi, gde gest i pokret i one latentne unutrašnje vibracije kazuju više i upečatljivije

254