RTV Teorija i praksa

atraktivnija, dopadljivija, lepša nego kada se samo sluša? Рге svega, čovek kada sluša ima svoj intiman doživljaj i teško ga možete übediti da neko to može bolje da izvede, ima estetski doživljaj koji je neponovljiv. Taj doživljaj sad neko treba da mu konkretizuje, na neki način da definiše slikom, da mu ga ograniči. Normalno je da čovek ima otpor. A. Š:Kod koga se stvara otpor, kod reditelja ili kod gledaoca? A.M.: Kod gledaoca, naravno, јег mu se ruše iluzije, njegov intimni doživljaj, njegova kreativnost... A. Š.:Ali gledalac nema šanse da svoju zamisao realizuje, da je vidi... A. M.: On vidi svoje zamišljene slike. Kada zažmurite vi imate doživljaj koji je bitno ograničen kada je sirovo uslikan, ma šta ja radio u slici. Kradem nešto od vaše iluzije. A. Š.: Ipak, pružate i jednu novu... A. M.: Kada gledate realizaciju jednog književnog dela uvek vam se čini da ste zamislili junake drugačije, bolje nego što ih sada vidite. Rešenje je, zaista, u kreativnom radu, da ono što ćete gledati ne bude samo objašnjen vaš doživljaj, nego da bude obogaćivanje, jedno novo delo, da zaboravite na muziku samu i da slika bude tako

201