RTV Teorija i praksa

veče odvajanje slike od muzike, ali se brzo dolazilo do granice ргеко koje emisija ne bi bila muzička. Formulu za uspeh ne treba tražiti ni u vanmuzičkim sferama, ni u oveštaloj prošlosti, več u savremenim zbivanjima, u muzičkom izrazu mlađem od same televizije - u roku. Vizuelizacija roka stvamo evoluira na ekranima pred našim očima, menjajući naš senzibilitet. Pri tome je gašenje televizora od strane najokorelijih konzervativaca slepi put, jer negira sam medij. Zajednički, skladan razvoj između rok-muzike i njene vizuelne dimenzije nije teško objasniti. Odsustvo duge tradicije i strogih pravila daje obema disciplinama slobodu i mogučnost brzih promena. To ne znači da se u klišee ne zapada, ali se lakše iz njih izlazi. S tzv. ozbiljnom muzikom stvari stoje drugačije, jer nije ona osvajala televizijski medij, več on nju. Kada je počeo proces prožimanja, ozbiljna muzika imala je za sobom vekove samostalnog umetničkog statusa. Stoga je njeno vezivanje za sasvim nov medij išlo vrlo teško. Ozbiljna muzika nametnula je televiziji obrasce koji su, verovalo se, najviše odgovarali njenoj strukturi i prirodi. Do čega je to dovelo? Ne prateći razvoj samog medija, večina emisija ozbiljne muzike i danas predstavlja anahronizam što negativno utiče na gledanost. Nužno je, dakle, ovu m&ziku übaciti u nove estetske i medijske prostore bez ustručavanja se inspirišuči nekim uspešnim formama vizuelizacije rok-muzike. Pri tom je naša dužnost da iznalazimo stalno nova rešenja. Dužnost je to, s jedne strane prema mediju kojim se bavimo, a sa druge prema neizmemom blagu tzv. ozbiljne muzike (nije li dovoljan dokaz popularizacije ozbiljne muzike kroz savremen oblik u filmu Amadeus?). Velike umetničke vrednosti neče se sačuvati prevaziđenim formulama kojima samo puritanci iskazuju muzici poštovanje. Ozbiljna muzika imače smisla samo ako uvek bude shvačena, a njena vizuelna komponenta prilagođena savremenom gledaocu.

229