RTV Teorija i praksa

shvatanja da direktne prenose može zameniti reprodukovanje snimaka ostvarenih na koncertima i drugim javnim priredhama, koji se naravno, odložno emituju, često i godinu dana posle održavanja samog koncerta! Takvo je shvatanje pogrešno, jer, pored toga što se izgubilo u aktuelnosti, snimak ipak ne može biti isto što i prenos, jer se, kao što je poznato, magnetofonski snimci obrađuju u studiju, skraćuju aplauzi posle izvođenja, a uvodni aplauzi brišu itd. Bez obzira koji je razlog od navedenih presudan, mada je neosporno da svi u određenom procentu utiču na formiranje današnje situacije, posebno se treba pozabaviti pitanjem kako da se ostvari ušteda organizovanjem zajedničkih prenosa ili, što je u današnjoj našoj praksi retkost, kako da se zajednički preuzimaju prenosi koncerata iz evropskih i drugih muzičkih centara ili sa festivala, a posredstvom Evropske urtije za radio-difuziju. Nije potrebno dokazivati da bi se zajedničkim prenosima, u kojima bi se pojavilo više naših radio-stanica, zaista mogla ostvariti znatna ušteda! Za prenose iz inostranstva potrebno je takođe postiči dogovor. Ne treba posebno podvlačiti koliko bi oni doneli osveženja muzičkim programima naših radio-stanica, koji su, kad je reč o umetničkoj muzici, poprilično muzejski, s obzirom na sastav fonoteka koje se neredovno i nesistematski obnavljaju, naročito kada su u pitanju snimci stranih produkcija. Več smo istakli da direktni prenosi koncerata i drugih muzičkih priredaba imaju posebnu draž što dovode slušaoce u samu srž muzičkih zbivanja i to, čini se, ne treba posebno dokazivati. Pisac ovih redova bio je u prilici nebrojeno puta, prilikom boravaka u inostranstvu, da uživa u direktnim prenosima sa koncerata što su se priređivali na poznatim letnjim festivalima, u Salcburgu, na primer. Te prenose preuzimalo je, obično, desetak radio-difuzija iz isto toliko evropskih zemalja - mi, na žalost ne! - i bilo je pravo uživanje slušati brojna vrhunska izvođenja, naročito kad je reč o simfonijskim koncertima ili recitalima poznatih umetnika, I na skromnijem stereofonskom tranzistorskom prijemniku mogla se dobiti lepa zvučna slika i, buduči da se u svetu, prilikom direktnih prenosa ne „seku” aplauzi i ovacije publike,

50