RTV Teorija i praksa

Međutim, tokom samog savetovanja, u okviru opšteg određenja „Radio i obrazovanje” iskristalisala se kao centralna jedna specifičnija tema: Edukativni radio u 90-tim godinama. Štaviše, skupom su dominirala pitanja: Da li obrazovni radio uopšte ima neku budućnostY i: Neće li kraj dvadesetog veka biti i kraj obrazovnih programa? Ovako dramatično formulisanje problema proisteklo je iz procene da radio nije uspeo da ispuni očekivanja „društva koje permanentno uči” (the leaming society). Suprotno nekadašnjim predviđanjima, velikom stepenu angažovanja prosvetnih vlasti i obimnim materijalnim ulaganjima, široka publika uglavnom se nije vezala za nastavne programe radija, koje, uostalom, ni škola nije dovoljno prihvatila. Uzroci takvog stanja sagledani su delimično u privlačnosti konkurenstskog medija, televizije. Konstatovano je, recimo, da za današnju decu, naviknutu na vizuelnu atrakciju, postaje sve teže da se koncentrišu na informaciju bez slike. Tako broj slušalaca edukativnih emisija svuda opada. Ali, osnovna slabost nađena je, veoma samokritički, u okvirima samog obrazovnog radija. Primećeno je da se publici često obraća previše formalno, kruto i na tradicionalan način, neprilagođen današnjim uslovima fragmentamog slušanja. Novinari obrazovnih redakcija nisu dovoljno usvojili stil modernog radija, čija su glavna obeležja brz tok, informativnost, aktuelnost i pristupačnost. To pitanje stila tiče se istovremeno suštine - uronjenosti obrazovnih programa u knjiške teme namesto u svakodnevicu i bitna pitanja savremenog čoveka. Delegati iz zapadnih zemalja posebno su ukazivali na činjenicu da se obrazovni programi danas shvataju uglavnom kao „manjinski” i „elitistički”. Međutim, opravdanjima u stilu: ~mi imamo malo slušalaca, ali oni su elitni”, ne može više da se zadovolji nijedan masovni medij. U uslovima ekonomske krize umanjuje se materijalna osnova rađija, a istovremeno na sve strane niču privatne stanice, pa je urgentna potreba da svaka emisija dobije podršku širokih krugova slušalaca. Taj imperativ da se osvoji nova, nespecijalistička publika, takođe dovodi u pitanje opstanak edukativnog radija u tradicionalnom smislu reči. U diskusiji je, međutim, konstatovano i to da je potreba za obrazovnim programima radija i dalje živa. Postoje takve praznine u obrazovanju Ijudi koje ne mogu da se

176