RTV Teorija i praksa

А. Š. : Verujete Ji da bi bilo dovoljno informacija na terenu za jutarnji TVprogram ? Đ. V.: Kako da ne, samo treba raditi sa vrednim Ijudima. a njih je sve manje, jer novinarstvom se bave sve više Ijudi koji diplomiraju, a ne mogu da nađu posao u svojoj profesiji. Oni traže uhlebljenje. Oni ne dolaze da postanu novinari, već da dobiju radnu knjižicu, da im teče staž, da imaju od čega da žive. A. Š.: Kako Vi gledate na to što se u novinarstvo primaju samo Ijudi sa završenim fakultetom ? Čini mi se da su oni obrazovani, ali nisu dovoljno elastični niti više mladi. Đ. V.: To je žalosna činjenica našeg današnjeg trenutka. Pripravnici novinari su Ijudi sa trideset dve-tri godine. Ja sam mišljenja da se novinarstvom mora početi pre dvadeset pete. To je zanat koji mora da se uči, a novinar koji nema ambicije da se sam obrazuje ne treba tim pozivom da se bavi. Novinarstvo je posao u kome mora mnogo štošta da se zna. Sam novinar ne mora sve da zna, ali mora da zna ko zna. Prema tome ja ne moram da završim pet fakulteta da bih zadovoljio zahteve koje pred novinara danas stavljaju politički forumi, ali pretpostavljam da iole pametan mlad momak može da ukapira šta je važno, a šta ne. Čovek od trideset godina je već formiranna ličnost definitivno. Njegove ambicije su drugačije nego dok je imao dvađeset godina. Onda se više ne juri, već se dobija želja za pisanjem uvodnika. Mene najviše nervira nedostatak ambicije kod mladih Ijudi. Mi imamo sada novinare, mlade, koji samo piju kafu, ćaskaju. Ja sam zaista bio nesrećan dok sam bio u „Borbi” ako nisam bio „objavljen”. To je bila tragedija. U ovolikom gradu u „Beogradskoj hronici", a da nemam svakog dana nešto objavljeno u novinama. A na radiju - to je smak sveta. A. Š.: Bili ste u Beogradskoj razglednici, sada sle u Horizontima - šta dolazi posle? D. V.: Na radiju ne bih smeo da tragam za emisijom ovog tipa koja bi varirala, koja bi tražila mnogo rada, Mi svi u Studiju B razmišljamo o televiziji. Verujemo da je Beogradu potreban još jedan, a možda i dva televizijska programa, kao što mu je potrebno još novina i radio-stanica. To nas još pomalo drži i svi verujemo da taj dan dolazi. Ja verujem više od svih, jer je to neminovnost, jer za godinu-dve bićemo u prilici da na našem TV prijemniku biramo satelitske programe. Koja je konkurencija danas? Mislim da baš u ovom trenutku, pre nego što dođu kvalitetni strani

196