RTV Teorija i praksa

institucionalizovane oblike, bilo da se „pokrivaju” navodnim zahtevom široke publike, ili, pak, ostvaruju kroz pojedinačne privatizovane aranžmane. Programski saveti, skupštinski odbori, sekcije socijalističkog saveza, partijska tela, kao i naučne, obrazovne i kulturne institucije ne bi smeli da dozvoljavaju da njihovo pravo i obaveze uticanja na profil programa radija i televizije, i uticanja na kadrovsku politiku u ovim kućama od najvećeg društvenog i kultumog značaja, preuzimaju, na primer, estrada, uprave fudbalskih klubova, ili, recimo, putničke agencije. Na ovome društvo ne polaže samo ispit ozbiljnosti pred zakonitošću i pred moralnim načelima, nego je i na ispitu svog odnosa prema kulturi i civilizovanosti. KRITERIJI OTVORENOSTI Zalaganje za visoke i ambiciozne kulturne kriterije radija i televizije - i kad je reč o informisanju o kulturi i stvaralaštvu, i kad se ima u vidu posebna vrsta umetničke kritike kojom se bave javna glasila, i kad su u pitanju specijalizovani programi, i kad računamo sa ukupnim dejstvom u iskazivanju - mora podrazumevati i osposobljenost za efikasno suprotstavljanje, za takvo suprotstavljanje koje ne treba da dobija posebne podsticaje niti da bude kampanjsko i ritualno, svemu što je regresivno, nehumano i antisocijalističko. Stvaranje svesti da je, na primer, nacionalizam, koji je danas u zabrinjavajućem porastu i delotvomosti, u osnovi antikulturna pojava, ili da je, opet primera radi, dogmatizam nespojiv s humanističkim socijaiizmom, najsigurnija je negacija retrogradnog i primitivnog. Pristajanje na prizerhne kriterije u kulturi, i u drugim domenima takođe, oduzima legitimitet i smanjuje autoritet zalaganja za progresivno u političkoj, ili u čisto ideološkoj sferi. Otvorenost za kulturna dobra, vrednosti, tradicije, i potrebe svih naroda i narodnosti u našoj višenacionalnoj državi treba da bude jedan od važnih

8