RTV Teorija i praksa

proponentima koji su na strani emitera programa i njihovih interesa, a ne, kao do sada, na strani publike. Iz njihovih argumenata u prilog potrebe primene kablovske televizije proviruje Moloh - bog novca. Zato se najviše glasova oda tom bogu upravo i čuje u zemljama koje, uprkos visokom stupnju društveno-ekonomskog razvitka, ne napuštaju koncept monopolskog položaja državnih ili javnih RTV mreža i kompanija. Kablovska televizija se tu jasno vidi kao put da se ргеко nje uvede tzv. privatna inicijativa u elektronske masovne medije i tako u informaciono-komunikacionom sistemu potkopaju monopol države i prevaga javnih interesa. Ova vrsta pokretačke sile iza kablovske televizije zato je najizrazitija u zemljama Evrope, u kojima još opstoje, u buržoaskom kontekstu, državnopartijski tipovi informaciono-komunikacionih sistema. Konkretno, magnati privatne štampe, filmske industrije ili biznismeni iz proizvodnje srodnih vrsta ulažu u širenje kablovske televizije u SR Nemačkoj, Švedskoj, Norveškoj, Danskoj, Finskoj, Švajcarskoj itd. Njima je ona potrebna da bi ostvarili profit na uložena sredstva u tu granu industrije svesti, i da bi, eventualno, ukazali na slabosti RTV kompanija i mreža u javnoj ili državnoj svojini. Time se trasira put za kasnije proširenje zahteva - da se svi elektronski masovni mediji denacionalizuju i komercijalizuju i postanu slobodno lovište zarađe. Za sada, države suočene sa ovakvim iskušenjima razvitka kablovske televizije odolevaju. Ne preče suviše strogo privatne investicije u nov način distribucije programa, ali zadržavaju kontrolu nad standardima primenjenih rešenja i gledaju da iz privatne inicijative proisteknu šire društvene koristi. Dodatnu ponudu programa posredstvom kablova posmatraju kao pružanje natprosečne, iuksuzne usluge, a odluku o njenom kupovanju prepuštaju samim građanima. No, zbog toga ne odustaju od prikupljanja pretplate za svoje klasične RTV mreže i ustanove, što će reći - ko dobije dodatnu uslugu moraće za nju i da dodatno plati. Time je, sa društvenog stanovišta, izvršena neka vrsta oporezivanja privilegovanijih slojeva publike.

25