RTV Teorija i praksa

snabdeju kablovskim priključcima i koriste samo omiljene tipove. Zbog toga argumenti specijalizacije kablovske televizije ne mogu uvek i do кгаја da izdrže probu društvene opravdanosti. One društvene grupe, recimo, koje posredstvom kablovske televizije uživaju svoje omiljene programe i žanrove po želji, očigledno dolaze u posed ekskluzivnih, luksuznih komunikacionih usluga. Svi oni koji nisu u stanju da plate priključak postaju deprivilegovani, moraju da osete da su lišeni jedne zavodljive mogućnosti, da su korisnici masovnog informisanja i kulture drugog reda. Rečju, sve socio-psihološke pojave koje prate stvaranje socijalnih razlika, mogu da se ponove s obzirom na stvaranje komunikacionih razlika kod publike. To nezadovoljstvo može da ima i šire društvene implikacije. Poznato je, takođe, da se na proces socijalizacije uz klasične, programske RTV sheme stavljaju mnogobrojne primedbe. Sociološka i psihološka istraživanja ukazala su na neke štetne posledice prekomernog izlaganja publike delovanju masovnih medija. Ove opasnosti postaju još izrazitije ako se izvrši potpuna specijalizacija kablovske televizije. Nije teško zamisliti kako će se odvijati, bolje reći, zakržljavati socijalizacija mladih individua koje budu u stanju da iz dana u dan, onoliko vremena koliko žele, gledaju samo crtane filmove, muzičke spotove, sport ili neku drugu vrstu omiljenog programa. Na kraju takve prakse mora se razviti neka vrsta kulturnog „fahidiotizma”, što će reći eventualnog poznavanja samo jedne oblasti života i potpunog odsustva svesti o svim ostalima. Takva realna mogućnost mora da dovede pod znak pitanja sve eventualne koristi koje može da pruži specijalizacija kablovske televizije. Treća grupa podsticajnih faktora odnosi se na komercijalizaciju. Oni koji se zalažu za primenu kablovske televizije sa ovakve osnovice, ponavljaju i kombinuju samo dobre strane iznete u dve prethodne grupe argumenata. Međutim, njih uvođenje kablovske televizije u prvom redu interesuje kao šansa da se u domenu masovnog informisanja i kulture ostvari oplodnja uloženog kapitala. Dakle, reč je o

24