RTV Teorija i praksa

prvi naš zbornik koji predstavlja autentičan dorpinos saznanjima o videu na prostoru jugoslovenske videosfere. Autor je znalački Zbornik podelio u tri tematske celine: video, društvo, umetnost. U prvom propedeutičkom delu tekstovi različitih autora objašnjavaju fenomen videa i njegovu tehničku i estetsku prirodu, dok je drugi deo posvećen ogledima o društvenoj uslovljenosti vida i najzad u trečem delu se objavljuju tekstovi koji zagovaraju ideju videa kao umetnosti i njegovu estetsku uslovljenost. U sažetom predgovoru Ristić ističe sintetičku prirodu videa i ukazuje na njegove mnogostruke upotrebne vrednosti u životu tzv. informacijskog društva. Po autoru video-revoiucija je širi proces na polju aktuelne treće tehnološke revolucije, čija je uloga da pomoću video-rikordera, upravo video-kamerama, na video-vrpci, ostvaruju elektronsko beleženje prizora stvarnosti, ili samom tehnologijom da stvaraju elektronske slike neviđenih konceptualnih i likovnih otkrovenja. Upravo, u toj produktivnoj funkciji elektronskog pisanja, ili bolje reći elektronskog fotografisanja stvarnosti pokretnim'i statičnim slikama, ali i stvaranjem nove elektronske sintetičke slike, otvara se beskonačno polje kreativnosti estetike videosfere. Tekstovi nejednake estetičke vrednosti, čiji teorijski diskurs često ostaje na nivou puke informativnosti, čine idejnu sadržinu Videosfere. Pa, ipak, neki ogledi, kao što su Videosfera Džina Jangblada, Od televizije ka televizijama (Makrotelevizija, megatelevizija, mezotelevizija, mikrotelevizija) Renea Beržea, Video: kadar drugi Petera Bloha i Džona Hokinsa, zatim Video-interakcija Rona Blumera, Primena videa Lorete Atience, te Beleške o videu kao umetničkom mediju Vulfa Hercogenrata, kao i tekst Šta je video-umetnost i kako o njoj da razgovaramo Džonatana Pirsa, Novi narativni video Margarete Varvik i neki drugi dobro odabrani tekstovi, predstavljaju korisno estetičko štivo i referencijalne izvore razumevanju estetike videosfere. Za razvoj jugoslovenske estetike videa značajno je objavljivanje tekstova naših autora Aleksandra Todorovića, Nenada Puhovskog, Mirčete Danilovića, Ješe Denegrija, Mihaila Ristića, Nuše i Srečo Dragana, Čedomira Vasića, Raše Todosijevića, Lazara Miodraga Pashua, Miše Savića, mada su izostali neki vrsni znalci estetike videosfere.

259