RTV Teorija i praksa

ogroman broj lokalnih radio-stanica. Govoreči na simpozijumu 1974. naš kolega Milan Merčun je rekao da računa da če do kraja devedesetih godina u Jugoslaviji biti tri stotine lokalnih radio-stanica. Pogrešio je za, koliko vidim, 91 stanicu, za sada. Međutim, nije nemoguče da se u toku sledeće tri godine stvori još nekoliko stanica, te da ova prognoza bude tačnija. U ovom času imamo 209 lokalnih radio-stanica i one su močan faktor proizvodnje. Podsećam vas da smo prošle godine konstatovali da lokalni radio u Jugoslaviji proizvodi dve trečine radijskog programa i da je to jedan realan faktor u etru, realan u toj meri da Ijudi privučeni kriterijem jasnoće signala zapravo u svojim mestima biraju lokalnu radio-stanicu. To je realnost sa kojom se raoraju miriti matične radio-stanice, iako je poznato kako smo mi te poslove podelili u Jugoslaviji, kako se oni dele i u drugim zemljama. Međutim, s obzirom na realnost lokalnog radija, smatram da je manjkavost što se o lokalnoj radio-difuziji još ne počinje razgovor u jugoslovenskim relacijama. Trebalo bi da se nešto učini na tom poslu. Šta se procenjivalo da bi moglo da se učini za stvar radija u osamdesetim godinama? Najpre, da se radio decentralizuje, da se stvori više radio-stanica. U svetu, kao što znate, postoji pokret osnivanja privatnih radio-stanica. Veliki je broj privatnih radio-stanica, naročito u Italiji a i u drugim zemljama, već su poznati slučajevi piratskih radio-stanica koje su nastale upravo kao želja da se dopuni oskudni program matičnog radija u stranim zemljama muzikom pop, гок itd., a i iz nekih drugih razloga. Dakle, decentralizacija bi bila prva stvar. Druga stvar bi bio participativni radio. Kad je reč o participativnom radiju postoje veoma krupna razmimoilaženja. Još je Breht negde 1932. godine u svojim tekstovima o radiju, ili možda nešto ranije, 1928, sanjao o polaganju računa preko radija. Mislio je, naravno, na one koji moraju da polažu račune. Istina je, međutim, da je dvosmerna komunikacija, o kojoj mi toliko sanjamo, ipak postala ili realizovana u manjoj meri, ili izigravana, jer imamo takozvanu lažnu dvosmernu komunikaciju u kojoj se građani obraćaju, dovedeni u nemoguće situacije, obraćaju se radiju sa pitanjima kakva smo imali juče u Novostima dana - šta mislite o ZUR-u? - „О ZUR-u mislimo sve najbolje, treba ga menjati". - Međutim, ako

26