RTV Teorija i praksa

biste pitali građanina: šta mislite o pravu na štrajk, to je več nešto drugo. Ako biste ga pitali nešto još određenije, on bi vam nešto određenije i rekao. Ali, u velikim blokovima u kojima mi otvaramo telefone, kako se kaže, razgovarajući po posebnoj dramaturgiji, građanin ne može da bude ništa drugo osim statiste, ukoliko to nije nekakav specijalista koji se uključuje ravnopravno sa onima koji su u studiju. Pitanje participativnog radija veoma je delikatno i o njemu treba da razmislimo na takav način da ta naša čežnja za demokratijom zaista dobije pravu realizaciju, pravo ostvarenje. Verovatno da je put do toga odlazak u pojedine ambijente i kolektive i razgovor na licu mesta sa manjim grupama Ijudi. Takođe, velika ideja za devedesete godine bila je ideja uslužnog radija. Mnogi naši programi se libe, smatraju da je servisna i uslužna funkcija jedna od sporednih stvari na radiju. Međutim, sasvim je izvesno da je evropski radio upravo našao svoju publiku zbog usluga koje je ponudio kroz servis o vremenu i putevima, kroz servise najrazličitijih tipova do, recimo, servisa učenja stranih jezika. Sve su to usluge koje radio treba da pruža i mora o ovoj svojoj dimenziji veoma ozbiljno da razmisli. Naravno, i Novosti dana su politički servis. Šta možemo da učinimo u svetlu ovih teza? Mislim da treba da preispitamo globalni koncept matičnog radija u korelaciji odnosa među programima. Svi programi, bez obzira na to da li su lokalni, centralni, prvi, drugi, treči, četvrti, treba da imaju osnovnu informaciju. Da li ona ide na pun sat, pola sata, deset minuta, to nije bitno, ona mora sadržati najvažnije svetske i nacionalne vesti. U slučaju lokalnog programa moraju se pridodati i lokalne kapsule, vesti od najvećeg značaja za život okoline. Na drugim programima imamo prevashodno kulturnu diraenziju, a u slučaju Zagreba dokumentarno-zabavnu dimenziju. Verovatno da stvar kulture u jednoj zemlji koja dosta zaostaje u pogledu kulturnih standarda ne može biti drugačije programirana no da se odmah na drugom programu, dakle drugora po važnosti, ako uzmemo da se prvi poglavito bavi informativnim dejstvom, postavi tematika kulture. Treće programe trebalo bi preispitati temeljno. Jer, posle faze u kojoj su nesumnjivo učinili značajne usluge stvari

27