RTV Teorija i praksa

pomogla i eričevski intonirana muzika Konstantina Babiča. Ogrlica od grlica dolazi u red emisija koje se pamte, koje nisu najavljene talambasima publiciteta, krupnim slovima i izjavama, ali upravo zbog svoje nenametijivosti i iskrenosti takve radijske emisije ostaju u našim uspomenama da ko zna kad, ko zna kojom asocijacijom vaskrsnute, budu u skladu i sa ovim Erićevim stihom: „Veliki žuti dulek meseca opet iskoči iz tamne vreže...” Ukratko, bio je to srečan susret pesnika, reditelja, kompozitora i recitatora. U JECI GUSALA U ciklusu „Eksperimenti i ostvarenja” Trečeg programa Radio-Beograda, Arsa Jovanović je u jednom obiiku narodnih umotvorina, u bajalicama, pronašao nepresušna vrela narodske domišljatosti koja je svojim jezičkim obiljem i ponornom rečitošču odvajkada pokušavala da se suprotstavi zlim dusima svakovrsnih tegoba, tajanstva i boleština. Izbor, dramatizacija i režija Arse Jovanoviča u Galilej potoku (oktobar, 1970) - tako je glasio naslov emisije, kao samosvojna kreacija podsetila je na paganske izvitoperenosti ijudskog straha i nemoći pred volšebnim silama koje prete nespokojstvom i stravom. (~Ti da ideš u Galilej potok gde crkve nema, gde popovi ne čate, gde se sveće ne pale, gde se kolač ne seče, gde đaci ne pevaju, gde goveda ne riču, gde ovce ne bleje, gde svinje ne gude, gde petli ne poju, gde psi ne laju, gde ništa nema.. ”) U onomatopejama koje lede krv u žilama, u leleku i u vapaju, u zvučnim umnožavanjima ritualnih neartikulisanih glasova, u sablasnom izgonu svakojakih bolesti, u jeci gusala kao dalekom odjeku iz tmine romorenja narodskog sujeverja i fantastike - Arsa Jovanovič i grupa poznatih beogradskih glumaca radiofonskim temperamentom pohodili su tamne vilajete mađija i bajaličkih košmara. Siguran vodič u tom nesvakidašnjem putovanju bio je i ton-majstor

10