RTV Teorija i praksa

posreduje da bi se došlo do nekog kolegijalnog sporazuma. B.Dž.: Kakva je situacija sa prenosima putem satelita za direktan prijem... M.V.: Svaki gledalac može da primi emisije pomoću malih, relativno jevtinih antena sa nekim dopunskim uređajima. Predviđa se da će krajem ove godine prvi takav satelit (TV Sat) posedovati Save/na Republika Nemačka i da če u 1988. godini prenositi četiri razna TV programa. Isti takav satelit imaće 1988. ili 1989. godine Francuska. Međutim postoje izgledi da u istom tom periodu bude lansiran jedan ekonomičniji satelit sa 16 kanala, „Astra”, za račun jedne multinacionalne kompanije sa sedištem u Luksemburgu čiji bi prijem bio moguć sa nešto širim antenama, ali dovoljno jevtinim za individualnu nabavku po zapadnoevropskim merilima. Vode se velike političke i finansijske zakulisne borbe oko toga ko če da eksploatiše pojedine kanale, odakle će da se pribave programi, ko i kako će sve to da finansira, itd. S obzirom da će svi ti sateliti pokrivati delimično gotovo ista područja Evrope, konkurencija za vezivanje što večeg broja gledalaca na „slavine ekonomske propagande” biče oštra. Veliki broj raspoloživih prpgrama rasparčaće publiku i onda će se postaviti pitanje da li sve to može da finansira reklama. Na tim poslovima poneke grupe izgubiće teške milijarde. B.Dž,: Kakvi su odnosi UER i komercijalnih T\ stanica? M.V.IUER već sada obuhvata neke komercijalne stanice, na primer ranije pomenutu RTL u Luksemburgu, Radio i TV Monaka, zatim britansku komercijalnu radio-televiziju, francusku radio-stanicu Evropa 1, itd. Međutim sve te komercijalne radio-difuzne organizacije imaju zakonom ili drugim propisima određene programske funkcije od kojih neke nisu od čisto komercijalne koristi za njih, ali odgovaraju opštejavnom interesu ili interesu užih krugova gledalaca, kao što su velike dramske, simfonijske, operske, vaspitno-kulturne, školske i neke druge emisije. Borba za vezivanje što

120