RTV Teorija i praksa

većeg broja gledalaca za pojedine emisije vodila se, tamo gde postoji više stanica u istoj zemlji, рге svega kvalitetom ponuđenog ukupnog programa. Finansiranje stanica je regulisano tako da su im potrebni prihodi obezbeđeni bilo pretplatom, ili nekom drugom taksom, bilo od reklame i sponzorizacije, bilo iz državnog budžeta, ili nekom kombinacijom svih izvora, Sada je na Zapadu počelo deregulisanje stvorene ravnoteže stvaranjem novih komercijalnih stanica i preduzeča za transnacionalne prenose, uglavnom gotovih, kupljenih programa masovne potrošnje kao što su filmovi, feljtoni, igre i sportska takmičenja. Nikome nije osiguran dovoljan prihod i svi se bore da privuku ekonomsku propagandu time što bi privođenjem širokih masa gledalaca velikim preduzećima otvorili tržišta za njihove proizvode i usluge. Konkurentska borba još je više zaoštrena velikim povećanjem broja privatnih magnetoskopa i video-kaseta. Osim toga, evropska proizvodnja TV programa i filmova ne može da zadovolji povečanu potrošnju na postoječim i novoosnovanim kanalima, a svi ti kanali bi hteli da sebi obezbede ekskluzivna prava najprivlačnijih sportskih priredbi. Rezultat svega toga je ogromno poskupljenje nabavke programa i prava TV prenosa, honorara televizijskih „zvezda”, tehničkih usluga, itd. S obzirom na rasparčavanje publike, samo stanice sa najširom publikom mogu da zaračunavaju visoke tarife za „spotove” od po 30 sekundi emitovanja reklama, a ostale su prinuđene da maksimalno štede na račun kvaliteta programa. UER pokušava da übedi sve nadležne nacionalne i međunarodne forume da treba da omoguće svakoj evropskoj zemlji da, u interesu publike i nacionalnog i regionalnog kulturnog nasleđa, proizvodi kvalitetne filmove i TV programe, a za to je potreban opstanak televizijskih stanica sa opštekulturnom misijom javne službe. Takođe nastoji da harmonizuje odnose među svojim članicama, a pre svega u okviru evrovizijske saradnje. UER teži da bude forum za sporazumevanje u načinu podele programa da bi se izbegla borba za ekskluzivna prava najbogatijih uz isključenje svih ostalih. Zato pokušava da ograniči krug članica samo na

121