RTV Teorija i praksa

„planu” zvučnog izgleda, već i na manje eksplicitna svojstva: na projektovanje odluka u budučnost, automatizam tj. mašinsko, gubitak vlastitosti i upravljanja srazmeran automatizmu, procesualnost i nepokažljivost procesa. Več je u studijima treće generacije, dakle i u beogradskom, dostupan i tip odluke koja se o stvarnom rasporedu događaja ne donosi u nekom sadašnjem vremenu. U sadašnjosti se odlučuje samo o tipu mogučih događaja, o automatizmima koji tek u nekoj budučnosti okidaju stvarne sledove zvukova u vremenu. Umesto događajima upravlja se, dakle, automatizmima pod kojima se misle tipovi zvučnih događaja čime se menja i modalitet upravljanja. Umesto stvarnim i pojedinačnim zvukom, upravlja se mogučnim i vorovatnim. Four P. Pinjona obeležava stadij rada u studiju u jugoslovenskoj elektroakustičkoj muzici koji nije samo povezan s prirodom elektronskog zvuka nego i sa drukčijom koncepcijom upravljanja uređajima, sa pomenutim vidom kompozicionog odlučivanja u kome su razdvojeni vreme donošenja odluka i vreme njihovog sprovođenja, Od upražnjavanja sistema veza jedinica, tj. „instrumenata”, automatizovanih mahom na elementarnom nivou, došlo se do „organskih mašina” - sistema veza koji uz manji broj globalnih upravljačkih poteza deluje na određivanje sveg zbivanja koje čini kompoziciju, od najelementarnijeg do najglobalnijeg. Jer, pored „detaljnog” graditeljskog pristupa, od detalja ka celim, naponsko upravljanje, sekvencer i kompjuter dopuštaju i suprotan pristup, od celine ka detalju, globalan. Globalno je tada „nabačeno” stohastičkim i drugim postupcima. U Mechanical Cartoons P. Pinjon i dalje određuje organske mašine čiji je metaforički smisao pojačan personifikacijom pomoču posebno izabranih zvukova, Te mašine funkcionišu kao sistemi veza radnih jedinica konkretizovani u sadašnjosti i projektovani tako da potencijalno obezbeđuju određeni tip događaja koji će se u svakoj budućnosti drugačije konkretizovati. Prelaženje mogučnog u konkretno je suština tog procesa za koji je važno da ne ostane skriven. Ali proces, kao sadašnje ostvarivanje jedne mogučnosti u vremenu, ne može otkriti pretpostojanje

149