RTV Teorija i praksa

KOSTIM U SERIJI ~VUK KARADŽIĆ”

Da bi dala nacrte za kostirn u seriji Vuk Karadžić slikarka Branka Petrović је u traganju za autentičnim izrazom obišla srpske manastire, Patrijaršiju u Srernskirn Karlovcima, studirala umetničke portrete starih majstora Original je, međutim, kako sama kaže, bio samo inspiracija za skice i boje u ovoj seriji. - Da li ste išli na autentičnost ili na kombinovanje sa savremenim? - pitali smo Branku Petrovič koja je za ovu seriju dala elemente za preko 2 000 odevnih predmeta - haljina, mantila, frakova, uniformi, šešira, mantija, zubuna, tozluka, trambalosa, čalmi, turlija... - Kombinovanje sa savremenim kostimom nije dolazilo u obzir, išlo se isključivo na autentičnost, mada se, naravno nije mogao apsolutno realizovati kostim onog vremena. Nakon skica konsultovali smo se sa rediteljem, a važno je bilo i prilagođavanje glumcu koji kostim nosi. Nastojali smo da se primenjuju boje iz turskog doba Kostime srpskog življa davala sam u tamnim tonovima, a dramatičnost se postizala u jakim kontrastima - svetlo-tamno, crno-belo. Turski kostim je u raskošnom koloru i nameće kombinacije Ijubičasto-zeleno, žuto-tirkizno... Treća vrsta kostima predstavlja Evropu. To su mahom odela Vukovih saradnika školovanih u Beču i Pešti. Pokušali smo da postignemo smiren skiad tonova, elegantnu liniju kostima tog vremena koji je u Evropi, kada je reč o modi, postojao u punom značenju te reči. Da bi se postigao viz.uelni efekat na kostimografiji je radila ekipa od pet asistenata, četiri garderoberu, oko 20-30 krojača, zatim kapadžija, modiskinja, tkalja i pletilja.

203