RTV Teorija i praksa

slike, boje i sve postaje jedno. Slušalac je zatečen pred činjenicom da je, bez obzira koliko poznaje i voli sliku, ona ogoljena i nedovoljno potpuna bez prisustva zvuka U ovoj maestralnoj igri svet Šagalove imaginacije postaje realnost, a zahvaljujući efektima radio-difuzije vizija umetnika postaje bliska i jasna. Autor Arsenije Jovanovič o ovom delu zapisuje: „Ponekad, kada sam naročito srečan, pokušavam da gledam zvuke. Uočavarn ono što nikad ne bih mogao da čujem inače. Od svega je najzanimljiviji pokret. Kada se zvuci jednom pretvore u boje i krenu, rađa se jedan neponovljiv svet. U početku sve liči samo na igru. Ali, dolaze Lica. Postoji smisao. Reči izazivaju dogadaj koji zatim nastavlja da teče sam potpomognut svemoćnim zvukom. Lica su stvarna. Mogu se razumeti. Postoji sadržaj. Postoji moral. Zlo pobeđuje, ali to ne traje dugo. Iz pepela jednog požara izrastaju boje. One pevaju, radosne”. Delo je nagrađeno 1985. na Festivalu u Ohridu i Nagradom „Premios ondas” 1985. u Barseloni. Scenarist i reditelj: Arsenije Jovanovič Učestvuju: Aleksandar Savovič, Ljuba Tadić, Branko Pleša, Mihailo Viktorović, Radmila Andrič Improvizacija prema ideji Ivane Stefanovič u realizaciji ansambla „Renesans” Trajanje 28.45, premijerno izvođenje 30 avgusta 1985.

206