RTV Teorija i praksa

Boje se ne kreču, miruju. Jedino žuta blago treperi. Izokrenuto nebo u Ijubičasto-crnom - svod od zemlje sav u žutom - tri drveta vise mirno u zelenom, žutom i plavom - jedno je drvo suvo jedno je telo nago u zelenom i crvenom - krzno u Ijubičastom oboreno sunce u belom. Ispod Ijubičastog ovna sa zečjim ušima i devojke golih grudi na Ijubičastom ovnu sa zečjim ušima, ispod palog sunca, prevrnutog polja i Ijubičasto-crnog neba - lebdi dečija glava. Boje nestaju, a kako crteža nema, ostaje samo autoportret. Autoportret-dete: Noč iza prozora, Jedino popa spava, a iza njega, iza njegove kuće, praznina, svet duhova. Ujak i dalje svira na violini... On koji je celoga dana vodio krave u štalu, vukao ih vezujuči im noge sada svira, svira rabinovu pesmu... Jedino moja glava blago lebdi kroz sobu. Moj ujak je mesar. .. Plafon je prozračan. Oblaci i plave zvezde prodiru istovremeno sa mirisom polja, štala i puteva.

(Opet se javlja ton žute boje, traje in continuo. Kao da neko predel (Nadolaze zvučni odrazi predmeta i boja i mešaju se kao na akvarelu) (Sve se lagano utiša) (Violina tiho, iz daljine. To ujak svira rabinovu pesmu)

208