RTV Teorija i praksa

Glas bez boje: U vreme kad zvezde još nisu izišle, niti mesec sija, niti sunce greje, u šumi, po drveču, hvataju se za grane nekrštena deca, plaču, smeju se, igraju se u gomilama po stazama i u širokoj koprivi. Iz talasa Dnjepra izlaze povorke devojaka koje su svoje duše izgubile. Kosa im pala na pleča sa zelene glave. Voda glasno žubori i curi niz duge kose na zemlju, a oči svetle kroz vodu kao kroz staklenu košuljicu. Usta se divno smeše, obrazi govore, oči mame dušu. izgorele bi od Ijubavi, Ijubile bi Beži, kršteni čbveče! Usta su im led, postelja hladna voda One če te izmučiti milovanjem i odvuči u reku. Glas obojeni: Stav treči. Dvostruki portret sa čašom vina. Ili: Trijumfalni marš. Boje: Jedna crvena, jedna zelena, jedna Ijubičasta, još jedna zelena malo tamnija, jedna žuta, jedna žuta svetlija, jedna žuta tamnija, jedna sivobela, malo plave i malo smeđe. Sve su boje jasne, snažne i kontrasne. Ličnosti: Bela žena sa Ijubičastom čarapom s lepezom u levoj ruci i veseljakom u crvenom sakou na ramenima.

(Zvuci hladnih voda u dubokim pečinama) (Ног: „Gogolj! Goguljl) (U paroksi/mu paganskog rituala hor unisono otpevava više puta: Gogolj' Gogoljl) (Sve odla/i Tišina'

213