RTV Teorija i praksa

plavetnila koje klizi niz desnu ruku i rame, podvalačeči se pod pazuh i curi dalje sve do tamnog vrtloga u zelenoj reci. Glas žene: Nebo se otvara iznad tvoje glave, Mark! Puca između tvog belog i tvog žutog oblaka! Jesi li to namerno učinio, Mark? Mark... Магк... Autoportret-dete: Sanjao sam kako se tavanica moje sobe otvorila. Neko krilato biće svetleći i uz prasak ispunilo je sobu pokretom i oblacima. Cuo sam šuštanje opuštenih krila, Pomislio sam: anđeo. Nisam mogao da otvorim oči, suviše je bilo bleštavo. Biče je svuda zavirivalo, podiglo se i provuklo kroz pukotinu na plafonu odnoseći sa sobom svu svetlost i plav vazduh, Ponovo je bilo mračno. Onda sam se probudio. Autoportret-starac: Sanjamo li sada, Bela? Glas bez boje: (Neobično brzo. Malim glasom) Slikar brzinom munje iskoči ispod starice i uskoči on njoj na leđa. Ona potrča tako brzo da je jahač jedva mogao da uščuva dah, Zemlja se pod njim jedva nazirala. Sve je bilo jasno pri mesečevoj svetlosti - ipak, od brzine, sve mu je odmicalo ispred očiju nekako zamagljeno i isprekidano. On zgrabi proštac što je ležao na putu i poče iz

(Sve polako utihne) (Jedva čujno počinju da rornore tanka srebrna zvonca) (Narastanje)

219