RTV Teorija i praksa

svoje sopstvene zvezde i specifične formate emisija koje nailaze na velik odziv publike. U slučaju francuskog jezika uvezeni programi ne osećaju se kao pretnja u onoj meri u kojoj je to slučaj sa engleskim govornim područjem. Što se tiče strukture uvoza po programskim kategorijama, najupadljiviji rezultat dobijen je kod vesti i obrazovnog programa - tu je praktično 100% programa domačeg porekla. Največi udeo uvezenih programa je u kategoriji filmova i zabavnih emisija. Ovi rezultati mogu se tumačiti na različite načine. Moglo bi se reći da je u Kanadi situacija balansirana, sa državnim stanicama koje emituju velik procenat domačih programa i privatnim sektorom koji nudi širok izbor inostranih programa. Međutim, mora se imati na umu da daleko največi deo uvezenog programa čini program iz SAD i da su privatne stanice, posebno u udarno vreme, gledanije od državnih. Jasno je dakle, da Kanađani uglavnom gledaju američku televiziju, bilo direktno bilo preko svojih stanica, c) Zemlje Latinske Amerike U ovom istraživanju Latinsku Ameriku predstavljale su Argentina, Brazil, Kuba, Ekvador, Meksiko i Venecuela. Od celokupnog emitovanog programa u toku dve analizirane nedelje 54% je domaćeg a 46% inostranog porekla. U pojedinačnim zemljama udeo inostranih programa kreče se od oko jedne četvrtine (24%) na Kubi, do dve trećine (66%) u Ekvadoru. Od ukupnog uvezenog programa 77% potiče iz SAD (uzetih zajedno sa američkim transnacionalnim kompanijama), 12 procenata čine programi iz samih latinskoameričkih zemalja, na Zapadnu Evropu odnosi se 4, a na Istočnu 1%. Preostalih 5% uvezenog programa potiče iz ostalih zemalja. U skiopu uKupnog emitovanog prugrama u sviru obuhvačenim zemljama dominira kategorija zabavnog programa: ona čini približno jednu polovinu svega što se emituje (izuzev u slučaju Kube gde je to jedna

52