RTV Teorija i praksa

Prisetimo se, ovom prilikom, da je prva emisija zvanično osnovanog Radio-Beograda 24. marta 1929, godine, bila dramatizacija narodne pesme Đakon Stefan i dva anđela, u izvođenju Dare Miloševič, Save Todorovića, Dobrice Milutinovića, Jovana Antonijeviča i Raše Plaoviča, uz muzičku pratnju na violončelu. Na prvi pogled paradoksalan, podatak o odnosu narodnog stvaralaštva i radio-dramskih pisaca ne samo da nagoni na razmišljanje, nego i usmerava na svojevrsna traganja za pouzdanijim odgovorom na pitanje; kako je moguče da su se stotine naših radio-dramskih autora uglavnom, i večinom, oglušile o narodno književno stvaralaštvo? Zar ova literatura nije krcata obiljem građe pogodne za radiofonski iskaz, ne odlikuje li se temama, sadržajima i oblicima koji pogoduju radio-dramskom kazivanju? Nisu li tvorci naše radio-drame u tom mediju mnogoglasja i svekolikih sazvučja ponajpre i najviše otkrili i učvrstili dramatičarske puteve do savremenosti i natrag, do života i pojava današnjice, a manje su hteli, i mogli da se bave, recimo, narodnom književnošču kao izvorištem i ishodištem motiva u svojim radio-dramskim radionicama? Nisu li, možda, leksika, likovi i svetovi narodne književnosti donekle strani elektronskom i stereofonijskom biću moderne radio-drame, njenom senzibilitetu i složenosti? Dok se ne odgovori na ovakva pitanja - a ima ih tušta i tma - ukazaču samo na neke od autora i dela u kojima prepoznajemo tragove narodnog stvaralaštva u Dramskom programu Radio-Beograda, mahom u protekle dve decenije. Govoriti o svim tim emisijama neizvodljivo je u prostoru časopisa kojim raspolažem, a i nepotrebno. Celishodnije je odabrati i izdvojiti one emisije koje mogu poslužiti kao uzor, jer su, po mojim ocenama, dosegle vrhunac. U tekstu koji sledi reč je o emisijama o čijim če se vrednostima naslučivati hronološkim redom kojim su se oglašavale u Dramskom programu Radio-

7