RTV Teorija i praksa

-Beograda, pri čemu su otprve primetna njihova prisna srodstva sa narodnom književnošću i narodnim umotvorinama, a uočljivo je i to da su se neki autori i reditelji - Arsa Jovanović i Boda Markovič, na primer - doslednije bavili mogućnostima radiofonskog i radio-dramskog tumačenja narodnog stvaralaštva. U toj oblasti pomenuti reditelji zaslužni su i za ostvarenja koja su označila i neke od najvećih dometa u repertoarima Dramskog programa Radio-Beograda. TKANICA NARODNIH UMOTVORINA I MUZIKE U poslednje vreme Radio-Beograd veoma često emituje narodni melos ne po onoj več oveštaloj tradiciji i shemi: dve pesme, pa kolo, i tako od početka do kraja emisije - nego se sve uspešnije pristupa i nečemu što dokazuje da kriterijima raznih urednika i redaktora narodne muzike ipak više odgovaraju plime, nego li oseke uobrazilje i inventivnosti. Izraziti primer maštovitosti i umešnosti skladno je ostvaren u tu skoro emitovanom Šarenom muzičkom vilajetu (septembar, 1986). Autor te emisije Ljubinko Miljkovič, zatim reditelj Dušanka Antonijevič i recitatori Olga Spiridonović i Ljubiša Kovačevič zajedno sa mnogim pevačima i orkestrima, pregrštima su rasuli rukoveti »arodne umetnosti poreklom iz raznih kjcajeva naše zemlje, ilustrovane odgovarajućim melodijama i ritmovima. Izviruči jedne iz drugih i uvirući jedne u druge, tako su se neposrednije srele šeretska mudrost poslovica, topla kantilena narodnih balada i sevdalinki i krotka lepota lirskih stihova iz Vukove zbirke, vragolaste poskočice koje nagnaju i neko najmanje kolo na livadi ili na čuviku da se zatalasa, razigra i protutnji u ciku i pesmi koja se ne zaboravlja. Emisija o kojoj je reč, ta živopisna tkanica narodnih umotvorina i muzike, svojim sadržajem i osobenostima potvrdila je staru istinu da Ijudi međusobno mogu biti veoma različiti, ali da su njihova snoviđenja i njihova Ijubav prema izvornim vrednostima ma koje umetnosti u večini slučajeva isti i zajednički za sve uzraste. I za sve ukuse, dakako.

8