RTV Teorija i praksa

Živomir Simović

ISIDORA SEKULIĆ NA TALASIMA RADIO-BEOGRADA

Koliko god je saradnja Isidore Sekulič u književnim časopisima i revijama koji su izlazili u Beogradu, Novom Sadu i Zagrebu bila svojevremeno zapažena i zadugo zapamćena, unekoliko slično saradnji u beogradskim dnevnim listovima, isto toliko se začuđujuče nedovoljno zna za aktivnu i opsežnu saradnju naše istaknute književnice u kulturnim segmentima govornog programa Radio-Beograda između dva svetska rata. Ona je u tim „predavanjima”, kako su se onda nazivale emisije iz domena obrazovanja za odrasle i kulturnog uticanja na svest i kulturu slušalaca, baš kao u časopisima i novinama, razgovetno i übedljivo izlagala svoja intelektualna i moralna opredeljenja, otkrivala svoj misaoni svet i emocionalne afinitete prema umnim Ijudima od pera i ukazivala, kao bezbroj puta pre i posle toga u raznim varijantama i povodima, na to da - prema njenom iskustvu i saznanju - ~sve što jesmo vatra je” i da nam „vatra drži život”. Naročito posle penzionisanja, 22. januara 1931. godine u svojstvu nastavnika Druge ženske gimnazije, Isidora Sekulić je razvila široko zasnovanu i sa smislom vođenu društvenu aktivnost koja je bila raznolika i mnogostrana baš kao i njena vanredna ličnost. Otvarala je prigodnim govorima izložbe slikara i skulptora prema kojima je kao umetnicima osečala naklonost ili zato što su joj bili zemljaci, to jest što su bili „prečani” i uz to čak prvi

18