RTV Teorija i praksa

Slobodan Canić

NOVINARSTVO I RADIO-KOMUNIKACIJA

Milutin Milenković, Verodostojni radio, Biblioteka Radio-Beograda , Beograd, 1987

Literatura o radiju kod nas i iz рега naših pisaca još uvek je skromna po obimu, verovatno zato što u vreme dinamičkog i übrzanog razvoja ovog medija nauka i publicistika nisu intenzivnije ni uranjale u fenomene masovne komunikacije- Sami njegovi poslenici bili su previše okrenuti rešavanju tekučih problema da bi se upuštali u objašnjavanje i teorijsko sistematizovanje svoje tematike, A relativno kratko vreme je i proteklo do promocije televizije o kojoj su često, zahvaljujući prevodima i inostranom štivu, razmatranja mogla da računaju na određenije pojmove i razrađeniju misaonu aparaturu. Poslednjih godina o radiju se javlja nešto više publikacija pošto nedavni razgovori i dramatična upozorenja o njegovoj krizi još nisu utihnuli. Sažimajuči evidenciju, utvrđujuči hronologiju događaja i podsećajući na protekle poduhvate, ovi napisi katkad liče na svojevrsne nekrologe izgubljenom biču herojskog doba zvuka i reči. Ima, srečom, radova koji, naprotiv, ne lišavajuči se težnje da nadomeste izostavljene niti intelektualnog poimanja, odbacuju trajni karakter i imanentnu prirodu krize. Oni neprestano aktuelizuju smisao radija i čvrsto ostaju na tlu njegove savremene funkcije i budućeg razvitka, dajuči svojim nalazima i zaključcima celovito i objektivno uviđanje u raspodelu prostora komunikacije U takve radove übraja se i knjiga Milutina Milenkoviča

273