RTV Teorija i praksa

Ona stoga nije tek nadomestak nedostajuće rekapitulacije, već daleko više od toga. promišljanje radija kao civilizacijskog fenomena u opštenjskoj. društveno-polftičkoj i stvaralačko-žurnalističkoj dimenziji. Određujuči naslovom težište svojih razmatranja i ugao gledanja na probleme društvenog i kolektivnog opštenja putem radija, baveći se pre svega njegovom informacijskom pozicijom, autor ne označava ograničavanje na jedno strogo omeđeno područje nego opredeljenje za ono što, po njegovom shvatanju, čini suštinu i osnovu radio-komunikacije. Otuda je stvarni predmet knjige radio, kao sredstvo društvene komunikacije - autor se, recimo ovde, ne slaže sa upotrebom izraza „sredstvo” - kojim se realizuju humani odnosi i bolje razumevanje Ijudi kako u jednom, tako i između različitih društava. Sadržinu knjige predstavljaju razmatranja o uslovima i svojstvima radio-komunikacije koja obogaćuje i usmerava čovekovo društveno iskustvo, pruža mu objektivna saznanja o svetu u kome živi i omogućava da izražava sopstveno, a upoznaje druga mišljenja, izgrađujući akcionu individualnost i kolektivnu pripadnost, stavove i vrednosne sudove. Proces komunikacije odvija se unutar društveno-političkih i kulturnih okvira i konkretnih okolnosti, gde neprestano struje i kruže informacije i poruke o Ijudskom delanju i mišljenju. Za uspešnost ovog procesa i stvarno razumevanje potreban je stvaralački rad u oblikovanju, formalizaciji i radiofonskoj obradi poruke kojom se radio predstavlja kao medij saznajne komunikacije. Zato Milenkovič ukršta i povezuje dva osnovna izdvojena plana izlaganja - novinarstva na radiju i društvenog statusa radija. Zalažuči se za autentično radio-novinarstvo i odlučno braneči njegovu žurnalističku i izražajnu samosvojnost, pružajuči uostalom argumentaciju i dokaze takve samosvojnosti, autor podrobnije prikazuje ulogu i funkcionisanje redakcija, novinarske žanrove i modele informativnih emisija. Ponuđene odredbe i klasifikacije, izneta zapažanja, sugestije i kritičko

274