RTV Teorija i praksa

što se mnogo šta od početka kreče i diže. Ne, i zatim če biti tako, jer rad, sistem, disciplina i brige treba da su motori života i svakog životnog smisla. Briga je sjajna stvar, moćna stvar, moral života, trening tela i duha. Kad se nova briga ne dodaje staroj, nego uskače u čist prostor, to je jedna od najzdravijih radosti čoveka. Savladana briga, svejedno koje vrste, to je mala diploma, možda i velika. Mladič, uostalom kao i zreo čovek, kad otisne brigu, lak je i čist kao riba u jezeru...” A prethodne, 1957. godine, 17, maja, na Tribini mladih u Novom Sadu održana je akademija povodom osamdesetogodišnjice rođenja Isidore Sekulič na kojoj je, pored Borislava Mihajloviča Mihiza i Boška Petroviča, i Mladen Leskovac poneseno govorio o njenom svetlom liku. Nastoječi da ne izvodi prerane i nasilne zaključke, jer to ni ona nije volela budući da je uvek davala prednost „relativizmu mogučeg”, odnosno „paralelizmu verovatnoga”, on je zaključio na primeren način svoje izlaganje, koje je zatim štampano u „Letopisu Matice srpske”: - „I ostaje respekt prema jakoj ličnosti, naročito ako je ličnost i darovita, umetnički ingeniozna. Lepa je to lekcija; i žestok kult. Ona sama, gđa Isidora Sekulič, uvek uspravna, drži se toga tipika prva, kao ona Gojkovica u narodnoj pesmi pri zidanju Skadra, sa tom devizom ona se, žestok fratar, uzidala u temelje naše literature. Ona i jeste to: temelj, za jedan novi, viši, svetliji sprat naše literature. Svak ko zna šta je naša knjiga i naša književnost mora joj biti zahvalan za to uziđivanje; јег ono je, ne treba da se varamo, nešto veče: zidanje samo”. Tako su je, osobito, sebi odgovarajuče i nje dostojno, pozdravili mladi Novosađani: Isidora, još mnogo dobrih svitanja! I prepiska se nastavlja. Tribina mladih ju je bila pozvala kao dragog gosta. Oha nije došla. Skromna i preskromna, izostala je; nije mogla da prisustvuje svečanosti na kojoj se, iako ne preuveličano, govori o njenim postignućima i zaslugama. Poslala je - 7. juna pismo s pozdravima Tribini i svima koji su se trudili da je pomenu, izražavajuči ujedno radost što ta „kulturna manifestacija živi i ,ide‘ i što među mladima u Vojvodini ima pokreta”. A zatim je sve što se nje same, kao i njenog neprisustvovanja tiče, ukratko razjasnila: - „Ја, lično, uvek sam pocrvenela zbog

32