RTV Teorija i praksa

ovladavanje svirn stvaralačkim resursima dijaloga na ekranu. - Naš cilj je da nateramo Ijude da misle - kaže voditelj popularne televizijske rubrike Očigledno - neverovatno, profesor S. Kapica. - Smatramo da je neophodno da se posvećujemo i posvećujemo se nerešenim problemima. Ali se uvek trudimo da naglasimo da je nauka otvoren sistem, da nije završena... Problem postoji, ali /а sada ne ?namo odgovor na njega. A možda je već veliki когак napred to što možemo bar da formulišemo ovo ili ono pitanje. Mnogo je strašnije ako damo istinu u konačnoj instanci koja nije takva. ?načaj saznajnih televi/ijskih emisija ne svodi se na populariraciju znanja ili zadovoljenja naše težnje v a samoobrazovanjem Sukob tačaka gledišta na ekranu formira kod gledalaca analitički tip mišljenja, poučava ih da pažljivo saslušaju doka?e oponenata, da imaju strpljenja 7a tuđe mišljenje. Ko još nije primetio koliko nam je pbnekad svojstveno da se Ijutimo kada nas primoravaju da posumnjamo u ono što nam je izgledalo jasno, da bacimo pogled s neočekivane strane na poznatu pojavu? Pošto nemamo odgovor na sva pitanja počinjemo neprijatno da se osečamo. - „Neophodno je da privikavamo sebe da budemo spremni za susret sa neodređenošću koja se otkriva očima. Ona obečava ne samo radost zbog traganja, već i novo otkrivanje neiscrpne istine” - kaže estonski kosmolog, i firičar G. Naan. - „Čini mi se kad bismo uspeli da razvijemo u sebi radost što smo postali svesni svog neznanja lakše bi se rešavali mnogi čak čisto Ijudski problemi”. Sreća zbog svesnog neznanja je etika svesnog duha Možda ova formula više nego neka druga izražava visok stepen smisla spoznajnih televizijskih programa. Došavši na svet kao tvorevina naučnotehničke revolucije televizija pred našim očima postaje jedan od uslova njenog Ona nas ne upoznaje samo sa pedagoškim eksperimentom koji demonstrira „obučavanje kro? stvaralaštvo”, već i sama

56