RTV Teorija i praksa

Lončarević. U realizaciji muzičke podloge emisije sudelovao je i flautist Ljubiša Jovanovič. Opšti utisak koji se mogao steči posle slušanja emisije Ostrvo umirućih magaraca veoma je pozitivan, uprkos neospornoj činjenici da su pojedini njeni pasaži biii enigmatični. U svakom slučaju, čuli smo jedno zanimljivo radiofonsko ostvarenje koje je oživljavaio, zvučnim sredstvima, prošlost i savremene trenutke jedrrog,malenog i pustog ostrva na Jadranu. Imponuje pasionirano traganje Arsenija Jovanoviča za neobičnim, ali ipak životno vernim, konkretnim sazvučjima prirode. N1 SAN, N1 JAVA Fantazmagoričnu nadrealističku igrariju, operu-balet, ili samo balet, a možda ni to, Sobarevu metlu Miloja Milojeviča, izvedenu još početkom 1923, u dvorani beogradskog hotela „Kasina”, slušali smo u radiofonskoj projekciji, u seriji Radionica zvuka na Trećem programu Radio-Beograda. Bio je to zaista veoma zanimljiv poduhvat; slušaocima je prezentovan jedan psihološki balet jave i sna, upravo baletska groteska u jednom činu, koju je Milojevič komponovao na tekst Marka Rističa, kao specifičan spoj teksta (kazivali; Miroslav Pavićevič, Dobrila Matič, Ivan Jagodič, Darko Tatič i Gorica Popovič) i muzike (u izvođenju tenora Grujice Paunoviča i Simfonijskog orkestra Radio-televizije Beograd, pod upravom Stanka Šepiča), koji je oživljavao scensku radnju. A ta scenska radnja delovala je, poput neke nove i nepoznate „priče za 1002. noč”, groteskno i fantastično, komično i nemogučno, u isti mah! Reč je o pokušaju „anti-baleta” u kojem se, ne bez podsmeha i ironije, na pregnantan način i munjevitom, skoro filmskom brzinom priča o fenomenima strasti i Ijubomore, nemogučnosti zadovoijenja i čežnji, ali i o želji da se dosegne neostvareno! Ako se za Sobarevu metlu 7 zaista može reči da je u suštini anticipacija „anti-baleta”, onda se, sigurno, za

7 Treći program Radio-Beograda, serija Radionica zvuka, 3. IV 1988,

14