RTV Teorija i praksa

raspoloživih uređaja postoječe studijske tehnike Radio-Beograda obrade i približe, koliko je to moguće, zvuku savremeno snimanih muzičkih dela. Osnovni nedostaci zvučnih zapisa iz pedesetih godina danas se manifestuju kroz jako osiromašen frekventni zapis i neujednačenost frekventnog spektra, dinamičku nesaglasnost izazvanu gubitkom pojedinih frekvencija, kopir-efekat koji se javio zbog dugog stajanja magnetofonske trake bez premotavanja, štetni uticaj viših harmonika niskih tonova zvučnog zapisa na prozračnost snimka, kao i veliki nedostatak prostomosti uslovljen siromašnom tehničkom bazom u vreme snimanja. Imajuči sve ovo u vidu i još mnogo toga što je značajno za celovit pristup rešavanju ovih problema, sagledavajuči ih svako iz svog ugla, potpisnici su se odvažili da priđu i njihovom praktičnom rešavanju. Polazište za rešavanje problema frekventne celovitosti snimaka bilo je da se postoječim snimcima definiše frekventna faktura interpolirajući u postoječi zvuk frekventne opsege pretpostavljenih degradiranih sazvučja. Prateći partituru izvođenih dela bilo je moguće iskustvenom metodom odrediti prisutnost višeg ili nižeg nivoa zvučnosti određenih instrumenata, tj isticanje ili nedostatak frekventnih opsega (osnovnih tonova i njihovih alikvota) pojedinih instrumenata i vokala. Odredivši ovako fakturu postoječeg zvuka, uz notiranje aktuelnih muzičkih segmenata, fraza ili motiva, često kraćih od jednog takta, prešlo se na drugu fazu postavljanja frekventne celovitosti zvuka. Zahvaljujuči podršci Odeljenja za tonsko snimanje Radio-Beograda koje je ustupilo 24-kanalni studio za ovaj eksperiment, moglo se pristupiti sinhronom frekventnom raščlanjavanju postoječeg zvučnog zapisa U ovoj fazi je, koristeći mogučnost višekanalnog snimanja, zapisivana razlika frekventnog sadržaja potrebnog (ciljanog) i postojećeg zvuka Do ove razlike se došlo frekventnom obradom postoječeg zvuka, svodeći ga na samo onaj deo frekventnog spektra koji će u datom trenutku, uz

26