RTV Teorija i praksa

Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu i Novom Sadu - u području srpskohrvatskog jezika ima samo nekoliko knjiga izuzmu li se neki zbornici, povremeni članci, predgovori i pogovori. Te knjige su Poetika radio-drame Borislava Mrkšića (Zagreb, 1967), Aspekti radija, zbomik u izboru i sa predgovorom dr Mire Đorđević (Saraje.vo, 1978), Svet radio-drame Gojka Miletića (Beograd, 1982) i zbornik 25 godina festivala jugoslovenske radio-drame 1957-1981 (Beograd, 1984). A kako rekoh, hroničarski osvrti o radiju najčešči su. Godinama i sam pišem o radio-drami i o našim radijskim programima, pa zato možda i nisam najpozvaniji da rasuđujem o radiju kao umetnosti uopšte, i o estetici radija i radio-drame posebno. Ni u pomenutim knjigama ne govori se o estetici jugoslovenskog radija, ili se to čini usputno, mada je upravo sada kucnuo čas za estetičko-kritičarska vrednovanja jugoslovenske radio-drame u celini. Ako ni zbog čega drugog a ono stoga što se buduča istraživanja te vrste mogu i moraju zasnivati na uistinu ogromnom stvaralačkom fondu kojim raspolaže jugoslovenska radio-dramaturgija. Da li je radio medij umetničkog stvaralaštva? Ukoiiko izuzmeno radio-dramu ili neke varijacije na radio-dramu, zatim različite oblike muzičkih programa, mnoga druga izražajna sredstva radija više su reproduktivna nego stvaralačka. To je deiikatno pitanje, kada se zna da je radio jedan od najsloženijih i najvažnijih medija našeg vremena. Dovoljno je samo pomenuti tehničke i akustičke mogučnosti radijske komunikativnosti, zatim radio kao mstituciju od posebnog društvenog značaja, radio kao kulturno-umetničku ustanovu, pa njegov obrazovni, zabavljački i informativno-politički delokrug, ekonomsko-propagandni uticaj u vremenu u kome živimo -pa da; se otprve ustanovi sva složenost radija kao izuzetne tekovine i pojave u ovom veku. Osim toga, radio je više uticao nego Što je primao uticaje, pa je svestraniji no što se i pomišlja. Radio i jeste i nije stvaralaštvo. Najprodornije je i najbrže sredstvo informisanja, i nije to zato što ponekad njegovo telegrafsko opštenje i telefonsko usmeravanje slušalaca ne pogađa pravi cilj,

34