RTV Teorija i praksa

kazivanja drukčiji. A što je najvažnije, ako se naiđe na nesumnjivi stvaralački čin, njemu su tek namenjeni metodi koji podrazumevaju činjenicu da nema velike razlike između neke umetničke slike ili svojevrsne, izvorne radio-drame. Ako su i jedna i druga stvarno umetnička dela, onda su one lični otisak kreativnog viđenja čoveka i sveta onoga ko ih je naslikao ili napisao. Šta je idejno-estetska osnova kritičkog razumevanja radio-dramskog dela? To je jedinstvo sadržaja i oblika. Bez obzira na to da li je radio-drama realističko, poetsko, avangardno, dokumentarno delo, ili je ona u razmerama doslednog radiofonskog i elektronskog eksperimenta - u njoj tragam za elementima bez kojih se i svako umetničko delo ne može ni zamisliti. To znači da se u razmatranjima oblika i sadržaja radio-drame podjednako moraju nači nebrojena svedočanstva o vremenu, prostoru, sredini, društvu, pojedincu, stilu. A ta svedočanstva su i tema, i ideja, i skup Иса, što če reći glasova u radio-drami. Da li je moguća estetika radija kao umetnosti? Teško je o tome govoriti zato što je radio uglavnom nastao i docnije se sve više usavršavao kao sredstvo informisanja. Samo neki radijski oblici - najviše radio-drama i emisije umetničke muzike - zahtevaju estetičke pristupe i jedino one mogu posedovati nekakvu svoju estetiku. Uzgred rečeno, kod nas se o radio-drami raspravlja sa estetičkih stanovišta i razmatraju se njene slojevitosti znatno manje (tako reči nimalol) nego li što se to čini u svetu. U našoj kultumoj sredini - i inače sklonoj paradoksima - i u oblasti radio-dramskog stvaralaštva nešto je paradoksalno U poslednjih dvadesetak godina jugoslovenska radio-drama jedna je od najzapaženijih u svetu, kako po broju emitovanih dela, tako i po njihovim vrednostima - a pouzdanijih estetičkih nalaza o tim ostvarenjima skoro da i nemal Koliko je meni poznato kod nas se piše mahom hroničarski o radijskim programima. Uostalom, na tu temu nije zanemarljiv podatak da do danas - osim mnoštva napisa o radiju i o radio-drami, naročito ranijih godina u Zagrebu i u Ljubljani, a posle toga redovnijih priloga radio-kritičara u Beogradu,

33