RTV Teorija i praksa

Danas Studio B polako prevazilazi stagnaciju i izvestan prodor ostvaruje dvočasovnom dnevnom omladinskom emisijom Ritam srca. Istovremeno Beograd 202 vuče poteze kojima privlači masovnu publiku: prvenstveno uvodeči narodnu muziku i šireči male oglase. Nekoliko godina (1981-84) traje privikavanje publike, koia se zatim izrazitije opredeljuje za DvestadvojKu. Nailaze godine značajne modernizacije, ali i vrlo radikalnih izmena sheme klasičnih programa, koje su izgleda usmerile Beograđane na program koji se manje menja i tokom dana i tokom godine. Beograd 202 pri tom organizuje u sve večem broju javne programe koji nemaju masovnu slušanost, ali imaju izrazito snažne propagandne efekte. Današnja slika ovog programa bila bi nepotpuna bez podataka o širenju emisionog prostora prelaskom na emitovanje ргеко mreže UKT predajnika, tako da se od početka 1987. godine čuje u još 8 gradova uže Srbije. Šta se može zaključiti na osnovu svega iznetog? Gradski radio u Beogradu sve čvršče drži vodeću poziciju koju je počeo da zaposeda krajem sedamdesetih godina. U potpunosti je osvojio mlađu publiku i to posebno onu koja nešto intenzivnije sluša radio - a to je uzrast između 20 i 30 godina. Očito je da svojim sadržajem, homogenijim nego kod klasičnih programa, gradski radio uspeva da zadrži slušaoca u dugačkim, višečasovnim intervalima postajući često jedini program koji se sluša u toku dana, koji ostaje uključen čak i onda kada emituje nešto što slušaoca ne interesuje. Ostaje da se dalje istražuje koliko je za to zaslužan govorni deo programa, a koliko aktuelna muzička matrica, po pravilu bez „riskantnih” izleta u manje slušane žanrovske oblasti. Kada već pominjemo eksperimente ne sme se zaobiči činjenica da značajnu privlačnost imaju svežina, brojne inovacije, često dodirivanje problematike običnog čoveka i drugi potezi gradskih programa, što se i dalje retko javlja na klasičnim radio-programima. Na kraju da napomenem da, kao i večina gradskih programa o kojima raspolažemo podacima, i beogradski