RTV Teorija i praksa

kontekst, a kao integracioni faktor JU-kulture i ostalog sveta, ona je nezamenljiva. Nju ništa neće ugroziti, a uvođenjem satelitske televizije svi postajemo građani sveta, hteli mi to ili ne. To će biti radostan trenutak, јег ruši sve granice. Za rad na televiziji opredelio sam se slučajno. Privukla me je svojom atraktivnošću. U početku je nisam shvatao ozbiljno, ah kada sam ušao u njen svet bio sam fasciniran njenim mogućnostima koje još uvek nisu do кгаја osvojene. Ne pripadam pionirskoj generaciji. Počeo sam da radim tek 1969, ah sam počeo u malom studiju, u Titogradu, koji je morao da prođe sve ono što su ostah studiji prošh pre nas, јег smo krenuli od nule. Televizija je izbrisala i granice metropole i provincije zbog čega joj moramo biti beskrajno zahvalni, posebno na našem isparcelisanom prostoru sa ogromnim razlikama, od tradicije do sadašnjeg nivoa življenja. Zamislimo samo pretpostavku da se nekako izbriše sve ono što je televizija učinila. Bilo bi Ijudi među nama koji ne bi znah koliko u ovoj zemlji živi naroda, koliko ima repubhka, kojim se jezicima sve govori. Uz televiziju nepismen čovek nije bukvalno nepismen. Televizija je to donela kao civilizacijsku kategoriju. Ne pripisujem nama koji u njoj radimo neku posebnu zaslugu. Da li smo, uopšte, kao društvo, kao stvaraoci i zaposleni na televiziji znali da iskoristimo te prednosti? Mislim da nismo, a tamo gde jesmo događalo se to pre spontano, a ređe našom zaslugom. To ne znači da na jugoslovenskom TV programu za ovih trideset godina nije bilo dovoljno značajnih emisija, ozbiljnih stvaralačkih dometa. To su zasluge stvaralačkih individualnosti koje su slučajno ih namerno prodefilovale kroz televiziju. Jedan od kreativnih Ijudi specifično televizijskih, ostaće Angel Miladinov. On je jedan od televizijskih heroja kojima nikada nećemo podići spomenik, a zaslužuju ga mnogo više od nekih osrednjih slikara ili pisaca. Postoji velika predrasuda o televiziji da je čudo tehnike, elektronike, a da je duh tu u senci. To je pogrešno. Da li smo televiziju shvatili kao razbibrigu? Kao zabavu? Ili smo je mogli podići na viši nivo koji, ne ugrožavajući njenu atraktivnost, donosi viši stepen čovekove samospoznaje. Možda je moje mišljenje isključivo, ili, kako bi političari rekli

24