RTV Teorija i praksa

elitističko, ali u tom pravcu nismo dovoljno delovali. Politika koja sve pojednostavljuje, lokalizuje i svodi na nivo koji sputava individualnost i ovde je negativno delovala. To je činjenica, jer je birokratija pojavom televizije shvatila da je samo reč o sredstvu efikasne propagande i apologetike. Televizija se otimala, рге svega otvaranjem prostora za programe iz drugih civilizacijskih iskustava i tradicija, ali nije uspela da aktivira sav intelektualni naboj jednog naroda. Ona to, verovatno, ni ne može do кгаја, ali je sigurno stvorila otpor kod jednog dela stvaralačke inteligencije.i to je pomalo tragično za televiziju. Prigrabih su je pragmatični profesionalci koji su uprkos njenoj prirodi uspevali ponekad da je sačuvaju od svežine širih vetrova i značenja. Naravno, ona ne može biti filozofski traktat, ali ne sme ostati bez misli i dublje zapitanosti pred svetom. Tačno je da je naš gledalac, često i najprimitivnijeg socijalnog i obrazovnog nivoa, video sve Bergmanovo stvaralaštvo i uspeo da samo delom nešto od toga shvati. Ostalo je bila dužnost drugih institucija koje su zakazale. Televizija možda i ne može biti ništa drugo no slika naše ukupne površnosti, ali je i u tome nezamenljiva. To da je značila mnogo na početku u međusobnom upoznavanju kulture naših naroda, übeđen sam da je apsolutno tačno, ali ni tu nismo dosegli mogućnosti koje su nam se pružale. Ona je obuhvatila dramsko i fdmsko stvaralaštvo, sve likovne fenomene, ali nije uspela da dovoljno probudi radoznalost za knjigu kao osnovu kulture, što je, takođe, njena uloga. Ako televizija sa svojom medijskom atraktivnošču zatekne čoveka nespremnog, sa neizgrađenim civdizacijskim kategorijama, štetna je јег donosi uprošćenu sliku sveta. Šta je nama koji radimo u njoj donela? Sigurno nezamenljivu avanturu duha, iskustvo koje nas je istovremeno obogatilo, ali i slomdo i ispraznilo. Ko je od nas uspevao da povremeno pobegne iz njenih strašno površnih čeljusti, da napravi distancu prema njenom biču i izrazu, postigao je ravnotežu i možda uspevao da joj bolje služi. Plašim se ipak da je mnoge od nas slomila svojom brzinom i histerijom, tako da su pored nas prolazile mnoge vrednosti, a naši životi su se sastojali od datuma do datuma, odnosno od jednog do drugog TV termina. Možda će buduće generacije koje se budu bavile ovim poslom imati konformnije uslove i poziciju, ali mi se čini da će ona uvek zahtevati potpunu predanost, što je tragično i lepo u isti mah.

25