RTV Teorija i praksa

mogućnosti spoznaje televizije i naše zajedničke spremnosti da je iskoristimo. U dobroj meri to je naša krivica. Da bismo pridobili javnost ne bismo smeli da budemo konvencionalni i da radimo onako kako smo to činili рге dvadeset godina. Program bi trebalo da bude rezultat i opšte svesti i klime koja zahteva živu i životniju televiziju no što je, recimo, TV drama surogat od koga je program pre trideset godina i krenuo. Morali bismo da negujemo specifično televizijske žanrove kao, recimo, TV serije ili prenose uživo nekih značajnih događaja. Umesto toga mi se utrkujemo sa dokumentamim filmom i pokušavamo da snimamo emisije koje če biti bolje od kratkog filma. Mada sam lično nešto načeo i ostvario, ne govorim mime savesti, jer umesto da se bavim artikulisanjem sopstvenih ideja, ja počinjem da se bavim direktorstvom. I ovako mogu doprineti da autori u što boljim uslovima i komotnije rade, ah je, možda bolje bilo da sam ostao sam da radim. Trebalo bi da reportažna kola uvek budu tamo gde se nešto značajno zbiva i da prenose isečak iz života. Kada se u Zenici događa probijanje visoke peči i taj se trenutak direktno prenosi, svest o prisutnosti tohko je uzbudljiva da je takva scena privlačnija od bilo kog umetničkog fflma čak iako smo takve scene već više puta videli, Direktan prenos uvek donosi i nešto nepredviđeno, nije konvencionalan i otkriva mnoge detalje koji predstavljaju autentičan život, pa zato treba da bude suština televizijskog programa.

Ildi Ivanji

PROZOR ZVANI ŽELJA

Osvrt: tridesetak godina unatrag, kada su se prvi ekrani nalazili u izlozima, a mi nosa zalepljenih za izlog gledah novo svetsko čudo. I očekivali da nas odvede u svet, sada odmah, u istom trenutku! I to bez holivudskog dekora i laži. Televizija je delovala u početku i obećavala da bude novinar sa novim perom u ruci: umesto slovima saopštavaće slikama, znači novo novinarsko рего bila je kamera.

27