RTV Teorija i praksa

javnost је bila „refeudalizovana' (Habermas) tako da se novim medijem koristila рге kapitalistička nego kritička svest. Prema tome, strogo gledano, Mekvejl greši kada suprotstavlja radio kao .tehnologiju koja traži primenu' radiju kao „odgovoru na potražnju za novom vrstom usluge ili sadržaja'. Suprotno počecima razvoja štampanih medija, radio je.od samog početka imao tipičan razvoj robnog proizvoda („igračka i novitet"), u službi kapitala, kao vid razmene vrednosti. Shodno tome, radio nije imao posebnu upotrebnu vrednost u pogledu sadržaja. Ali iako njegov sadržaj nije bio važan, barem ne za kapital, radio se definitivno razvio kao usluga namenjena više kapitaiu a manje auditorijima: radio a kasnije i teievizija razvijali su se ,u atmosferi velikog biznisa i od samog početka pod vladavinom velikih svetskih industrija" (Stevens, Garcia, 1980: 139). 2. Međutim, kontroverznost između tehnologije i sadržaja u razvoju radija a kasnije i televizije, u kontrastu sa štampanim medijima i pokretnim slikama, takođe se vezuje za razlike u tehnoioškoj strukturi procesa masovnih komunikacija. S jedne strane, posle viševekovnog razvoja komunikacija koji je usledio po pojavi rukopisa, radio je .popunio prazninu" između procesa i rezultata proizvodnje u oblasti komunikacija. Sa pojavom rukopisa rezuitat pisanja a kasnije i štampanja, poruka, odvojila se od samog čina pisanja (štampanja). Mada je pisanje i štampanje bitno proširilo vremenske i prostome horizonte pojedinaca i društava, ono nije nimalo skratilo vremensku i prostomu udaljenost između komunikatora i primaoca. Skoro sve tehnološke novine koje su olakšale i übrzaie komunikacijske procese imale su spoljni karakter, јег su i dolazile spolja (npr. transport). U slučaju radija, kao i kod telefona i telegrafa, vremenske i prostome udaljenosti definitivno su savlađane unutar samog procesa komunikacije, bez odvajanja rezultata emitovanja od komunikatora i procesa komunikacije. S druge strane, nova elektronska komunikaciona tehnologija traži potpuno drugačiju strategiju organizacije i kontrole tržišta od one koja se primenjivala ranije za neelektronske medije, jer se distribucija poruka odvojila od đistribucije sve druge

17