RTV Teorija i praksa

Tokom pedeset godina radio je postao najmoćniji instrument propagande. Vilijams (1976; 10) čak veruje da ovo, u stvari, nije svojstveno samo radiju, јег .sva sredstva komunikacija se zloupotrebljavaju radi političke vlasti (za propagandu) ili radi komercijalnog profita (za reklarairanje). Ali postoji značajna razlika između štampe i elektronskih medija. Dok se štampa prvo razvijala kao kritička instanca javnosti a tek kasnije, sa gubijenjem publike, njena kritička funkcija se marginalizovala, radio se od samog početka razvijao u suprotnom pravcu. Naravno, to nije samo posledica potpuno drugačije tehnologije, već pre posledica potpuno drugačijih društvenih uslova u vreme kada je radio stvamo postao masovni medij, tj. u onom smislu koji je imala štampa dvadesetih godina u razvijenim zapadnim dmštvima. Zbog velike ekonomske krize u svetu vlasnici privatnog kapitala nisu bili zaista zainteresovani za investiranje u (nove) medije. Svuda je strategija za oporavak bolesnih nacionalnih ekonomija bila blisko vezana za ulogu i aktivnosti države. Prema tome, nije čudno što je i radio bio stavljen pod kontrolu države, mada su postojale i suprotne ideje. Pored ove .negativne strane" čini se da je radio bio izvanredno sredstvo za .javno oglašavanje", tj. za poboljšanje unutrašnjih i međunarodnih državnih poslova. Od Sovjetske Rusije do Velike Britanije i nekoliko vanevropskih zemalja emitovanje radio-emisija za inostranstvo postalo je značajna aktivnost u okviru podrške spoljne politike država. Emitovanje na kratkim talasima zbog prednosti širokog opsega uvedeno je već 1924. u Sjedinjenim Državama, a tri godine kasnije u Evropi u Holandiji, zatim u Francuskoj 1931, Velikoj Britaniji 1932, Nemačkoj 1933. i u Italiji 1935. godine. Sredinom tridesetih izvestan broj država počeo je da emituje programe za inostranstvo na nekoliko (do dvadeset) stranih jezika. Uspon fašizma i nacizma u Italiji, Nemačkoj, Japanu i nekim drugim zemljama dalje je podržavao centralizaciju radio-programa i kontrolu i ojačao ulogu radija kao važnog oružja za ratovanje bez neposredne vojne akcije.

19