RTV Teorija i praksa

Njen rad bi sigumo bio daleko potpuniji da se, u strahu od njegovih narastajućih dimenzija, nije odlučila da svoje interesovanje usmeri isključivo na javne nastupe ansambala zanemarujući na taj način njihovu primamu delatnost - doprinos ostvarivanju programske politike u oblasti muzike na radiju i televiziji. Ako to i nije smetalo u prvoj polovini vremenskog perioda koji obuhvata njen rad, u periodu kada je njihova sveukupna aktivnost bila u javnim koncertima ili direktnim nastupima pred mikrofonom, uskraćivanjem podataka o, možda značajnijem, angažovanju oba ansambla na formiranju fonda arhivskih snimaka za potrebe programa, oštećeni su i ansambli i čitaoci, pa i istorija. Ne bi se smelo zaboraviti da veliki broj orkestarskih i horskih kompozicija, prvenstveno iz pera domaćih autora, dragocenih za uvid u istorijski razvoj našeg muzičkog stvaralaštva, možda nikad ne bi doživeo izvođenje, pretvaranje notnog teksta u živi zvuk, da se njihove partiture nisu našle na pultovima Simfonijskog orkestra i Нога Radio-televizije Beograd. Ne bi se smela predati zaboravu ni činjenica da su brojna vrhunska izvođenja naših muzičkih umetnika ostala zabeležena za istoriju uz učešće ova dva zaslužna ansambla. Utisak da su i Simfonijski orkestar i Ног Radio-televizije Beograd u poslednjijn decenijama svu svoju energiju utrošili na javne koncerte i gostovanja u zemlji i inostranstvu, bez obzira na zapažene rezultate, stvorio je nepotpunu sliku o njihovom radu. Verovatno bi bilo potrebno mnogo više prostora za nabrajanje tonskih snimaka ostvarivanih iz godine u godinu, snimaka koji su i Orkestru i Horu obezbedili i daleko širi repertoar i daleko obimnije prisustvo i priznanja u javnosti, ali je velika šteta što se ргеко ovih aktivnosti prešlo ćutke, bez makar globalne, ako već ne i detaljne informacije. Navedene primedbe ne bi smele da bace senku na inače veoma pozitivnu ocenu ovoga poduhvata koja ni u javnosti nije izostala. Delatnost Simfonijskog orkestra i Hora Radio-televizije Beograd u javnom muzičkom životu dala je nesumnjivo bogatu ilustraciju o Ijudima i društvu u proteklih pedeset godina a to se oseća skoro u

249