RTV Teorija i praksa

која traži oblik. Jasnu sliku budućeg razvoja vrste zamagljuju, pre svega, atavistički pragmatizam i nekonceptualnost struktumog razvoja savremenog slušnog medija i njegova zastarela programska ishodišta u konkurenciji s dmgim medijima. Takođe mislim da se tek nedavno okončalo ono zanesenjačko, euforično i prodomo razdoblje pionirskog rada na području dramske zvučnosti na radiju, koje je istovremeno bilo veoma plodno (o čemu svedoče vrhunske evropske i svetske nagrade za radio-dramu Radio-Ljubljani i uopšte jugoslovenskoj radio-drami). Danas, u vreme krize sadržaja slušnog (pa i krize dragih informativnih medija) i kvantifikacije prograraskih informacija, svakako znamo da su prošla ona samopouzdana i srećna vremena radio-dramske zaljubljenosti. (Pri tome treba da pomenem i to da smo sami uradili nedopustivu štetu time što smo u prošlosti mi, radiofonski dramski stvaraoci, kratkovido pristali na spoljni monopol presnimavanja i distribucije kaseta s dramama. Ovaj monopol, naime, trguje bez ulaganja u razvoj stmke i reprodukuje autorski rad otuđen od odlučivanja autora. To originalnim stvaraocima omogućava potcenjivački sistem jednokratnog otkupa prava.) Ova „srećna" vremena dala su i sva dostignuća i vrhunske rezultate (značajna su dostignuća Mirča Kraglja, Zvoneta Sedlbauera, Dušana Mausera, Marjana Marinca, Rosande Sajko, Bomta Trekmana, Alesa Jana i Sonje Stopar). Od pripreme radio-drama uživo u vreme emitovanja do pripreme arhivskih zvučnih drama vrsta je doživela izuzetno brz razvoj. Istovremeno je doživela neslućen tehnološki razvoj od mono ka stereu, a zatim i ka kvadro-tehnici. Sve ove preokrete u tehnologiji zvučne slike trebalo bi detaljno oceniti i istorijski istražiti. Mislim da je u slovenačkoj radiofoniji neprocenjiv rad Rosande Sajko-Komn, čiji režijski pristupi obeiežavaju tri decenije vrhunskih dostignuća slovenačke radio-drame. Njen produbljen odnos prema plastici zvučne slike i smisao za otkrivanje poetičnosti tekstova (pre svega tekstova u svetu poznatog autora Frana Puntara) toliko su karakteristićni da u vezi s njenim radom možemo uistinu da govorimo o celovitom

205