RTV Teorija i praksa

Svi prisutni u publici su odmah pitali u kojoj zemlji Evrope ima najviše poslednjeg tipa TV gledalaca na šta je izlagač zadržao odgovor za one kojima prodaje dosije istraživanja. Tako borcima za prava gledalaštva ništa drugo nije preostalo nego da medu svojim kontestatorima dalje bruse tekstove - zahteve o torae šta je za njih pravo na informaciju, na kultivisanje i podsticanje maštc a ne samo laka zabava. Svi su posebno bili zainteresovani govorom predstavnika udruženja iz SAD koji je predložio zajedničke akcije protiv TV nasilja koje stiže iz njegove zemlje. To je kanadskog predstavnika podstaklo da održi koliko god je moglo dugo predavanje o tome šta se istovremeno dešava oko, na i pred TV ekranom prema kanadskim istraživanjima. Tako smo doznali da nacionalno udruženje u Kanadi postoji već 40 godina i broji samo u Kvibeku 200 organizacija. Za njih je pitanje dobrog TV kritičara od presudnog značaja a znači imati svoj pogled, ne samo reći volimnešto ili ne volim, znači pitati se da bi se uticalo na događaje. Zbog svega toga za njih TV gleđalac ne sme da bude konzument niti da se tretira kao konzument koga održavaju u neznanju o njegovim pravima. Po Kanađanima postoje razne istorije televizije: ekonomska, istorija TV kreativnosti, TV organizacije i istorija TV gledalaca, ova poslednja se tiče pre svega istorije aproprijacije sopstvene gledalačke istorije! Najzad je kanadski pređstavnik upotrcbio jednu metafoni koja je od strane ženskog članstva dočekana sa neodobravanjem, naime rckao je da je „televizija prijateljica koja ne da da je dodirnemo", ali iz pismenog predloga Kanađanina videlo se da se na gledatcljke posebno mislilo. Kanadski predlog je bio da se u Evropi već ovom prilikom osnuje svetska organizacije TV gledalaca i gledateljki. Medu osnovnim objektivima ove organizacije bi zatim bile: 1) razmene informacija između udniženja, 2) razvijanje prcdloga o unapredenju programa za mlade i obrazovnih programa, 3) kvalitet informacije, 4) protiv nasilja i seksizma,

137