RTV Teorija i praksa

ili, bliže određena, konstruisana stvamost. Sam snimak, zanemarimo li prevođenje vizuelne u zvučnu sliku, jeste stvaran. On predstavlja isječak iz nečijeg iskustva, fragment iz njegovog mišljenja. Međutim, dopunjen tumačenjem autora ili u sklopu s dmgim fragmentima on se pretvara u svoju suprotnost. Ta konstmkcija, ta nova zvučna slika „produkt je predstava, ocjena i željajednog ili nekolicine autora' 3 Iz plemenite i demokratske nakane da se svakom ko ima šta da kaže to i omogući, ovakvom konstrukcijom postiže se suprotan efekat. Sagovomiku je u konačnoj verziji dozvoljeno da kaže samo ono što autor ili autori žele i dozvoljavaju. Istrgnute iz konteksta, riječi sagovomika služe, u stvari, da potvrde ono što svi već znaju ili neko želi da to znaju. Riječ je, dakle, o iluziji. Time se, kako bi rekao Breht, situacija komplikuje u toj mjeri da „reprodukcija stvamosti o stvamosti govori manje nego ikada ranije". 6 Istinska realnost gubi se u funkcionalnoj. Međutim, ma koliko se do sada pokazalo neproduktivnim, korištenje originalnog tona, u suštiui, može biti veoma produktivno. U tomje smislu veoma indikativna opaska M. Šaranga o tome kako je mogućnost slobodnog govora u neposrednoj povezanosti s mogućnošću slobodne distribucije onoga što je izgovoreno. 7 Remeteći tradicionalni odnos koji se zasnivao na međuzavisnosti jednostrane aktivnosti radio-poslenika i jednostrane pasivnosti mase konzumenata, radio-igra „0"-tona predstavljala je revolucionaran korak u radio-komunikaciji. Do tada anonimni slušalac uveden je, makar i posreduo, u kakav-takav dijalog. I mada je u pitanju samo djelimičan kontakt, djelimičan socijalni proces a time i djelimična komunikacija, ovaj način razmjene iskustava i mišljenja prestavljao je uvod ili predigru za još neposreduiju radio-igru. Ta ueposredna

3 Jirgen Alberts (Jurgen Alberts), O realističnoj igri originainog tona, Aspekti radija, Svjetlost, Sarajevo 1978, str. 245. 6 Navedeno ргеша Jirgenu Albertsu, ibid., str. 251. 7 Michael Scharang, O-ton, vi!e od obične tehnike radiofonskog kazivanja, Aspekti radija, slr. 253.

18