RTV Teorija i praksa

Peščanik upozoriti drukčije no što na ovo zapaženo delo savremene srpske književnosti inače ukazuju poimanja i interpretacije kritičara i posvećenih čitalaca. I Arsa Jovanović i glumci-izvođači prvenstveno su, pak, i svojski naglašavali uzdržanu dramatiku Pisma sestri u čijim se govorno-glasovnim razmerama naslućivao potresni opseg razdirućih panonskih tragikomedija Eduarda Sama i ponomičkih dubina sudbine i filosofije kako njega samog, tako i njegovog naciona, da je „...bolje ako se nalazimo medu progonjenima, nego progoniteljima..." Reprizno emitovanje radio-dramatizacije o kojoj je reč bio je spomen na Danila Kiša u pravi čas, dostojanstven i predodređen da ostane u trajnom sećanju, kao što ostaju i druga dela ovog pisca od velikog ugleda i kod nas, i u svetu. U STVARNOSTI Ne prođe tako reći ni dan a da stalniji radijski slušaoci ne primete kako u poslednje vreme dokumentamost sve više uzima maha u programima naših radio-stanica. Ta, reklo bi se, najezda dokumentamosti prevashodno ukazuje na okolnost da mnoge emisije ne nastaju u tišini dobro akustički izolovanih prostorija radijskih studija, nego se rađaju neposredno u stvamosti, na svim mestima do kojih dopire novinar i reporter sa magnetofonom ili kasetofonom u raci. Ako je o programima Radio-Beograda reč, nekadašnje sheme emitovanja bitno su izmenjene. Sada deluju raznovrsnije i življe, u skladu sa onim što nude zvuci i sazvučja, glasovi čije trajanje nikad ne prestaje. Plima dokumentamog i dokumentamosti navire stalno i, bez obzira na to koja je emisija u pitanju - a naročito kada je posredi radio-reportaža, dokumentami zapis ili dokumentama radio-drama - Ijudski glasovi, susreti, podaci i vrvež svakojakih informacija u najbližem su srodstvu sa dokumentarnošću, sa nečim što je i verodostojno ili što upozorava i na svoj način opominje. Takav zaokret u odnosu na slušaoce radio je morao učiniti ako ni zbog čega dragog a ono stoga što je to bio

24