RTV Teorija i praksa

rešenja ne mogu transferisati npr. iz jednog američkog predsedničkog političkog sistema sa potpuno drugačijim medijskim odnosima, na našu situaciju koja je veoma specifična. To treba imati u vidu i tokom pripreme novog, budućeg zakona o radio-televiziji. Novak POPOVIĆ Jugoslovenski institut za novinarstvo ZA ŠIRE ODREĐIVANJE FUNKCIJA SISTEMA INFORMISANJA Govoriću ukratko o funkcijama sistema informisanja i u vezi s tim o nekim aspektima slobode štampe. U Zakonu o kojem je reč funkcija sistema informisanja je svedena samo na jednu jedinu funkciju a to je informisanje dok smo ranije to određivali šire uzimajući, pored ove, i obrazovnu i rekreativnu funkciju. Ceo sistem, ipak, ne može služiti samo za informisanje građana naročito u periodu demokratizacije u društvu gde se sve mora posmatrati šire i sadržajnije. Zakon treba da predvidi da sredstva informisanja, s jedne strane, prikupljaju, obrađuju i objavljuju informacije a, s druge strane, zauzimaju stavove i kritičku poziciju. Upravo na početku procesa demokratizacije treba omogućiti sredstvima informisanja da igraju aktivniju ulogu i zauzimaju kritičku poziciju. Ona su dužna da pruže i svoj doprinos opštem obrazovanju građana kao i obrazovanju javnog mnenja. Pitanje slobode štampe nije tako jednostavno. U nekim zemljama postoje dve kategorije slobode štampe eksterna i interna. Eksterna je opšta sloboda štampe a interna je sloboda u pojedinim redakcijama. Ova druga je vrlo sporna i verovatno nigde u svetu nije nađeno pravo rešenje za njeno ostvarenje mada se u nekim programskim dokumentima nekih stranih partija (npr. u ranijoj Zapadnoj Nemačkoj, Liberalne i Socijaldemokratske partije) vide zalaganja za internu slobodu štampe. Druge partije (npr. Hrišćansko-demokratska) se tome protive smatrajući

24