RTV Teorija i praksa

čujem... čujem ga.. drugim, izmenjenim uhom, postaje mi... sve značajnije, važnije... od drugih mojih, takozvanih „proslavljenih kompozicija”... Nadam se da se navodnice osećaju u mom glasu. Reč kompozicija stvara u meni... nelagodnost, osećam se kao svraka. Muzičari... osetljivi su... kada mi... uljezi, izvan sveta muzičkog profesionalizma svojatamo te njihove... neprikosnovene reči. Muzika, kompozicija, to se odnosi prvenstveno na... „pravu” muziku... u dugoj, dugoj upotrebi je tamo... ali ja, čak i kad bi mi bilo dopušteno da neosporavano koristim reči muzika, kompozicija, za svoje... kompozicije... evo dvaput iste reči, jedne uz drugu, s dva značenja i s dve ironije! Kad uz Resavsku pećinu, ili Ostrvo umiručih magaraca, Faunofoniju... svejedno... čujem reč kompozicija... kao da sam ušao u nekakav tesnac... zidovi mi se približavaju... postajem pomalo klaustrofobičan... mizanscen je siromašniji. Eto zato ne volim te reči ni s jedne njihove strane, ne samo zato što ih ne mogu legalizovati. Kompozicija! Projekat! Projektant! Neprijateljske reči. Koncepcija... ideja... projekat... kompozicija... I r ečdelo izgovaram sa nelagodnošću. Uobražena reč, samouzdižuća, samoslavljenička, samopodrazumevajuća, zavojevačka - ja sam reč delo i nema druge reči osim mene. Ne dopušta druga značenja, značenje da, na primer. delo može da bude i beznačajno... delo je uvek značajno... delo je reč-klopka, da, to su klopke-reči. Nije ars acustica prelomno mesto svekolike čovekove duhovnosti, ponajmanje je to u mom slučaju, to je tek jedan tren, čestica koja se kreće, mrda, traži neke svoje puteljke i prolaze, ali je uprkos svoje sićušnosti vidljiva i živa u tom u uzavrelom kotlu umetnosti. Da sam prvo počeo da učim klavir ili violinu ne bi mi ni na pamet palo da „napišem” RESAVSKU PEĆINU ili KREMANSKO PROROČANSTVO na primer a budući opismenjen verovatno to tako ne bih ni umeo sve i kad bih hteo

145